Feđoja – obiluje jodom i vitaminima
Feijoa – (izgovara se feđoja) poznata i kao Pineapple Guava ili Guavasteen je zanimljiva spororastuća vazdazelena voćna vrsta. Spada u porodicu Mirtaceae. Sadnica je voćna i ukrasna, zimzelena je, formira se u obliku grma ili uzgojena u manje drvce, koje naraste do visine 1-7 metara. Listovi su zimzeleni, kratkih petiola, elipsastog oblika, dužine 4-8 cm, gornja lisna površina je kožnata tamnozelena, a donja je zeleno srebrnasta i dlakava. Po vetrovitom vremenu listovi imaju poseban kontrast boja. Ukoliko listove stisnemo ili zgnječimo imaju posebnu aromu.
Cvetovi su prekrasni, imaju posebnu dekorativnu vrednost, veliki su, razvijaju se u podnožju listova, pojedinačno, ponekad i po više zajedno, beli su do belo ljubičasti, u unutrašnjosti i odozgo crvenkasti s dugim crvenim prašnicima. Cvetovi su slatkasti i jestivi i mogu biti osvežavajući dodatak prolećnim salatama. Sadnica cveta maj-jun i to do 40 dana, medonosna je biljka i vole je pčele i naročito ptice.
Feđoja se retko prska jer nema puno bolesti, zato može biti i ekološki uzgojeno voće. Plodovi su zeleni duguljasto-jajastog oblika dužine 4-6 cm, debljine 3-5 cm, nedozoreli plodovi su tamno zelene, a zreli zeleno žute boje, plodovi moraju omekšati, kožicu gulimo, a meso je vrlo ukusno.
Težina plodova je zavisna od vrste kao i uslova za rast te se kreće od 25-100 g. Meso ploda je belo žuto, slatko kiselkasto, vrlo ukusno pa podseća na ananas, jagode i banane. Plod ima specifičan miris koji dolazi od estera (metil benzolata). Ukus plodova bolji je u hladnijim klimatskim uslovima. Plod štiti tanka i jaka kora, koja ima na donjem delu ostatak cveta.jede se na način da se prereže po pola i kašičicom vadi sadržaj.
Od feđoje se na Novom Zeladnu pravi i vino, vodka i jogurt, marmelada, sladoledi itd. Može se jesti sirova, nakon guljenja može se staviti u slani rastvor ili vodu sa dodatkom limuna da ne oksidira – posmeđi, a može se i kuvati u pudizima , kremovima, kolačima, mogu se praviti sirupi, a mogu se od njih praviti i marmelade, džemovi, želei i sosevi.
Zreli plodovi najlakše se prepoznaju pritiskom. Ako su prezreli, pulpa oko semenki i okoline posmeđi, no i dalje je dobra za konzumaciju, mada nije izvrsna. Premda delikates, feđoja se retko izvozi jer ima kratak period optimalne zrelosti i ne izdržava dugo na polici, najviše do 7 dana, a pri visokim temperaturama 3-4 dana. Na Novom Zelandu dubokosmrznute izdržavaju i do godinu dana bez gubitka u kvalitetu, što nije slučaj za kalifornijske kultivare, koje se uglavnom uzgajaju oko San Franciska.
U plodu su male semenke, koje ne smetaju kod jela, posebnost plodova je, da sadrže visoku količinu prirodnog joda i to više nego bilo koje drugo voće. Poznato je da je jod važan u ishrani jer uravnotežuje rad štitne žlezde, sprečava gušavost, isto tako sadrži mnogo vitamina C i drugih elemenata, koji su potrebni za zdravu ishranu.
Plodovi postepeno dozrevaju u oktobru i novembru te ne podnose temperature ispod tačke mržnjenja zato ih je potrebno pravovremeno obrati te ih složiti u kutiju, gde postepeno omekšavaju, dobijaju slatkoću, a imaju osobinu da ne trunu.
Iako je feđoja suptropska biljka dobro podnosi zimske temperature, jer u zimskom periodu izdrži u kraćem periodu i do minus 10 ° C. U kontinentalnom delu potrebno je biljku držati u posudi pa je pre jake zime skloniti u primeren prostor. Sadnica se lako prilagođava na različita tla, a najbolje joj odgovaraju humusna, peščano-ilovasta zemljišta s ne previsokom prisutnošću aktivnog kreča. U severnoj hemisferi uzgaja se u zapadnoj Škotskoj, ali ne prorodi svake godine jer temperature padaju do -9 stepeni Celzijusovih. Veće količine uzgajaju se na Novom Zelandu, gde je popularna baštenska biljka. Može se razmnožavati semnjem, ali se ipak preopručuje razmnožavanje vegetativnim putem
Pet vrsta feđoje:
– Apollo
– Opal Star
– Gemini
– Pounamu
– Kakapo
(Voćarstvo Srbija)