Goran Živkov: Svima po malo, dobro za politiku, pogubno za poljoprivredu
Ceo sistem subvencionisanja poljoprivrednika, odnosno poljoprivredne proizvodnje uspostavljen je pogrešno i od njega nema koristi. Dok država ne počne da podržava investicije, biće tako, ocenju stručnjaci.
„Imamo jedan od najneefikasnijih načina subvencionisanja koji ne može da ispuni nijedan cilj zacrtan strategijom ili nekim drugim dokumentom. Daju se pare ili po hektaru ili po grlu i to ne daje rezultate. Izgovor da na ovakav način svoje poljoprivrednike subvencioniše i Evropska unija nije adekvatan, zato što se to u evropskim zemljama ne radi jer je dobro, već da bi zamenilo neke druge mere, koje su uvedene još pre 30 i više godina. Čak i danas, u mnogim državama se 50 odsto budžeta troši na investicije. Istovremeno, prosečan evropski poljoprivrednik je mnogo bolje opremljen tehnikom, skladišnim i preradnim kapacitetima od poljoprivrednika u Srbiji, izjavio je nekadašnji ministar poljoprivrede, programski direktor konsultantske kuće SEEDEV, Goran Živkov za portal „Agromedia“.
„Dakle, ako te zemlje polovinu svojih budžeta troše na investicije, a kod nas se to radi sa samo 1-2 odsto sredstava, ja zaista ne razumem kakva je svrha politike. Takođe, Evropska unija je u budžetu 2014-2020. ponovo uvela proizvodno vezane subvencije, pa zato podstiče i gajenje šećerne repe, soje… Kod nas, s druge strane, držimo se plaćanja po grlu. Sada imamo silne podsticaje za stočarstvo, koji nikako nisu efikasni.“
„Ukoliko stočarima dajete i zemlju po prioritetu i subvencije, a istovremeno nam je sistem potpuno zatvoren i ne može da se izvozi meso, logično je da je cena mesa sve niža. Ljudi ne mogu da izvezu svoje meso i prinuđeni su da spuštaju cene. Što se više ulažu pare u stočarstvo i povećava broj ljudi koji će gajiti stoku, cena će biti još niža, a profit sve manji. Zato je potrebno da se otvori sistem, da bi vezane, ili subvencije po grlu, imale nekog smisla.“
On je ocenio da premiranje po hektaru, na šta odlazi najveći deo agrarnog budžeta, nije stimulativno i da ne možemo očekivati boljitke ako se tako nastavi.
„Suštinski, u agrarnoj politici imate dve mogućnosti za davanje subvencija, kao što u Evropskoj uniji postoji Pilot 1 i Pilot 2. Prva se odnosi na direktna plaćanja, po grlu, proizvodu ili hektaru, a druga na investicionu podršku. Ja ne mogu da razumem da mi ne dajemo investicionu podršku, pošto su nama investicije i više nego neophodne.“
„Naši poljoprivrednici se sada nalaze u fazi pripreme za konkurenciju iz Unije i zato su njima prekopotrebne investicije. Naravno, te investicije možete da kažete da ste dali time što je neko dobio 100 evra po hektaru. Ipak, nema nikakve garancije da ih je taj neko zaista potrošio na investicije. Zato EU i mnoge pametne zemlje pokušavaju da povećaju konkurentnost, a to se može uraditi samo investicijama u znanje ili opremu.“
Na pitanje da li se može reći da ovakav način subvencionisanja najviše odgovara partijama koje su na vlasti, jer pomoću njih održavaju neku vrstu ravnoteže i da li je interes vladajućih partija veći od interesa poljoprivrednika on je objasnio da svaka mera agrarne politike ima svoj ekonomski, socijalni i politički efekat.
„Najbolji politički efekat dobija se kada date svima po malo, jer onda dobijate mnogo glasača. To bih, u ovom slučaju, mogao da povežem sa subvencijama po hektaru. Ipak, to nema gotovo nikakav socijalni i ekonomski efekat. Socijalni nema, zato što najviše para dobijaju oni koji imaju najviše zemlje.“
„Ekonomski efekat, sa druge strane, izostaje zato što vi kada date poljoprivredniku novac na kraju setve, ili čak posle žetve, ne pomažete razvoju njegovog gazdinstva. Gazdinstvo ne može da napreduje ako najveći deo para ode na kupovinu nečega što je neproduktivno. Zato bi trebalo da se osigura da imate produktivne investicije pre početka proizvodnje.“