Kurkuma, sijamska lala
Egzotična začinska biljka kurkuma, u narodu je poznata kao sijamska lala, žuti koren, indijski šafran. Ime je dobila od arapske reči kurkum, što znači šafran. U Aziji je omiljen začin jarkožute boje, a neke vrste se gaje i kao sobne biljke zbog zanimljivih cvetova intenzivnih boja.
Kurkuma je rod višegodišnjh biljaka koji broji oko 100 vrsta i pripada porodici đumbira (Zingiberaceae).
Kurkuma može da poraste u visinu od 60 do 100 cm. Kopljasti listovi okružuju grupe cvetova. Cvetovi na mesnatim stabljikama liče na uspravni klas. Najčešće su u ružičastoj, ali mogu da budu i tamnocrveni i beli.
Koren kurkume je krtolast rizom sa čvrstom, smeđom pokoricom. Njegov ukus je blago slatko-ljutkast i malo gorak, a aromatičan miris podseća na pomorandžu, đumbir i biber. Koristi se kao začin, a najčešće kao jedan od sastojaka karija.
Kurkuma potiče iz južne Azije. Vekovima se neke vrste koriste kao začin, boja za tkanine sredstvo za ulepšavanje, za postizanje zlatnožutog tena. U narodnoj medicini se vekovima koristi za lečenje raznih bolesti. Aktivni sastojak koji je zaslužan za njena lekovita svojstva je žuti alkaloid kurkumin.
U Indiji se veruje da kurkuma poseduje energiju Božanske majke – Mahalakšmi i zato se koristi u različitim ritualima i kao talisman. Mnogi ljudi nose oko vrata kuglice od sušenog korena kurkume kao amajliju, jer veruju da ih štiti od zlih duhova i donosi im zdravlje i uspeh.
Danas se neke vrste kurkume koristi u proizvodnji prirodnih boja i parfema, u farmaceutskoj, prehrambenoj industriji, kao začin u kulinartvu. Ima i vrsta koje se gaje kao baštensko i saksijsko cveće.