Portal pametne poljoprivrede

Nedavnim predavanjem „Šta su to genetski modifikovani organizmi (GMO)?” doc. dr Željko Popović s Departmana Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu za biologiju
i ekologiju u Kulturnom centru pokušao je da da odgovor šta su zapravo GMO, da li je proces genetičke modifikacije čovek izmislio ili on postoji u prirodi, da li su GMO korisni, opasni, ali i da li je GMO hrana bezbedna.

GMO može se opisati kao kombinacija gena organizma domaćina s genima drugog organizma, ali, kako kaže Popović, nije sve onako kako se predstavlja u javnosti.

– Radi se o temi o kojoj se mnogo govori u medijima, ali su to često nekompetentni ljudi – rekao je okupljenima Popović. – Proces genetske modifikacije postoji od kada je čovek počeo da uzgaja biljke, a kasnije i pripitomljava životinje, tako što je u procesu selekcije birao jedinke s najpoželjnijim genetskim osobinama. To se nastavlja i danas.

Da bi neko uopšte mogao danas da napravi genetski modifikovan organizam, kaže on, potrebni su sati u laboratoriji i velike količine novca te se radi o procesu koji nije lako dostupan, a ni jednostavan. Ideja takvih organizama, koja ide čak i dotle da se životinjski gen ubaci u biljku i ona nastavi da funkcioniše, kaže Popović, počiva na univerzalnosti genetičkog materijala (DNK). Objasnio je da je GMO organizam čiji je genetički materijal na bilo koji način izmenjen, što ne mora nužno da bude dodavanjem tuđeg gena, nego i izmenom sopstvenog. Samim tim, kako je predavač rekao prisutnima, GMO mogu biti veoma raznoliki, od neškodljivih ili čak korisnih, kao što je zlatni pirinač, s povećanim sadržajem beta-karotena i vitamina A, do štetnih. To je prikazao na primeru određenih vrsta, među kojima su i one o kojima se dosta priča i kod nas, kao što su genetski modifikovani paradajz ili soja. Osim toga, on je objasnio da neki GMO može biti bezbedan za ljudsku upotrebu, ali ne i za neke druge organizme, što onda ukazuje i na mogućnost štetnih posledica po okolinu.

– Genetski modifikovan paradajz, na primer, ima malo modifikovan genom, koji mu omogućava da ne truli toliko brzo kao obični pa može i duže da stoji na rafovima supermarketa. S druge strane, genetski modifikovan kukuruz omogućava tehnologiju gajenja te kulture bez upotrebe pesticida, što je štetno za insekte koji se hrane delovima kukuruza. Međutim, treba imati u vidu da među tim insektima nisu samo oni koji se u ratarstvu smatraju štetnim za biljku nego i, na primer, pčele, koje su vrlo korisne za čitavu zajednicu – objasnio je on.

GMO soja svakako je jedna od vrsta o kojima se već duže vode polemike u javnosti. Popović je na predavanju objasnio da se radi o ubačenim genima koji omogućavaju otpornost na herbicide. Na taj način, prilikom prskanja njive, sve će biti sprženo, osim soje. Popović je objasnio da to nije dobro jer, između ostalog, sprečava obogaćivanje zemljišta. Kako je rekao, nakon takve soje, na istu njivu sledeće godine neće moći da se poseje detelina, kao što je običaj zemljoradnika, zbog ostataka herbicida.

(Dnevnik)