Setva u Srbiji na 1,6 milion hektara
U prolećnoj setvi očekuje se da će u Srbiji ove godine biti zasejano oko 1,6 miliona hektara, od čega će pod kukuruzom biti oko 1,05 miliona hektara, izjavio je danas sekretar Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Budimović.
On je u PKS-u na sednici tog Odbora na kojoj se razgovaralo o stanju poljoprivredne i prehrambene industrije u Srbiji, kazao da se očekuje da će po oko 200.000 hektara biti zasejano sucokretom i sojom, dok će pod šećernom repom biti oko 55.000 do 60.000 hektara, a planirana površina za setvu jarih žita je oko 165.000 hektara.
Budimović je naglasio da su te planirane površine za prolećnu setvu uobičajne i da je to prosek poslednjih desetak godina u Srbiji.
„Možemo da očekujemo da će biti dovoljno proizvedeno ratarskih klultura i industrijskog bilja za domaće potrebe, ali i za tržišne viškove“, naglasio je on.
Prema rečima Budimovića, prolećna setva u Srbiji je krenula sa neizvesnošću, obilnim padavinama i niskim temperaturama, koje su ometale obradu i odlagale početak intenzivnih radova na setvi jarih kultura, ali da će prestanak padavina i otopljavanje koje se najavljuje omogućiti da se sve obavi po planu.
On je podsetio da je u jesenjoj setvi 2015. u Srbiji, po statističkim podacima ukupno zasejano 737.127 hektara obradivih površina, što je za 0,8 odsto više nego 2014. godine, precizirajući da je posmatrano po regionima manje zasejanih površina u Vojvodini za 1,8 odsto, dok su u Beogradskom regionu, regionu Južne i Istočne Srbije i regionu Šumadije i Zapadne Srbije zasejane površine veće za 4,2 odsto, 1,5 odsto i 5,2 odsto.
Budimović je dodao da je u jesenjoj setvi najveći porast zasejanih površina zabeležen kod raži od 7,5 odsto, ječma 6,4 odsto i pšenice za 0,7 odsto, dok je ovsa za 12,7 odsto bilo manje zasejano.
On je naglasio i da je pod pšenicom u jesenjoj setvi 2015. ukupno zasejano 580.292 hektara, što je za 0,7 odsto više nego prethodne godine i to u svim regionima.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je u 2015. proizvedeno za 1,7 odsto više pšenice nego 2014, iako je ta kultura bila zasejana na 2,4 odsto manje površina.
(Beta)