Portal pametne poljoprivrede

Ukupna površina zasejana genetski modifikovanim poljoprivrednim kulturama u zemljama širom sveta smanjena je prošle godine, prv put u 20 godina, pokazala je najnovija studija. U 2014. godini, 20 godina nakon što je na tržište plasirana prva genetski modifikovana poljoprivredna kultura, ukupno je u svetu takvim kulturama bilo zasejano 181,5 miliona hektara poljoprivrede površine. Potom je prošle godine ta površina smanjena za jedan posto, izvestila je u studiji objavljenoj u sredu pro-GM međunarodna služba za nabavku biotehnoloških rešenja za poljoprivredu (ISAAA).

Pad su u tom udruženju pripisali oštrom pojeftinjenju roba, uključujući kukuruz i pamuk.

 „ISAAA očekuje da će se ukupna zasejana površina povećati kada porastu cene roba“, navodi se u saopštenju udruženja koje zagovara uzgoj genetski izmenjenih kultura.

U vodećem uzgajivaču genetskih izmenjenih kultura SAD-u ukupna je površina zasejana takvim kulturama prošle godine smanjena za 2,2 miliona hektara.U Južnoafričkoj Republici (JAR) površina zasejana genetski izmenjenim kukuruzom zbog teške je suše smanjena sa tri miliona na 2.3 miliona hektara u 2015. godine.

Burkina Faso je u potpunosti odustala od uzgoja genetski modifikovanog pamuka, navodeći kao razlog neprofitabilnost projekta.

U ISAAA-i napominju da je uprkos „izazovima“ površina zasejana genetski izmenjenim kulturama u proteklih 20 godina „uvećana 100 puta“ i da ih trenutno uzgaja 18 miliona poljoprivrednika u 28 zemalja.Od 1996. do 2014. biotehnološke kulture uspešno su uzgajane na ukupno 1,8 milijardi hektara površine.

U prošloj je godini gotovo polovina zasejane površine otpadala na pet zemalja u razvoju, uključujući Brazil, Argentinu, Indiju, Kinu i JAR. Genetski izmenjene poljoprivredne kulture i dalje su predmet žestokih sporenja u brojnim zemljama, pri čemu su u fokusu upotreba takvih kultura i uticaj uzgoja na okolinu.

(Agencije)