Portal pametne poljoprivrede

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine u potpunosti je spremno da, u najkraćem mogućem roku, do kraja sprovede započetu proceduru uspostavljanja administrativne strukture neophodne za korišćenje sredstava iz pretpristupnih IPARD fondova, izjavila je danas ministarka Snežana Bogosavljević Bošković.

Ona je, u razgovoru sa delegacijom revizora Generalnog direktorata za poljoprivredu EU, podsetila i na preduzete korake u tom cilju – od preseljenja Uprave za agrarna plaćanja iz Šapca u Beograd, kao jedan od ključnih uslova za korišćenje sredstava pretpristupnih EU fondova namenjenih ruralnom razvoju, do obezbeđivanja novih kadrova koji će u Upravi za agrarna plaćanja raditi na obrađivanju zahteva za dobijanje sredstava iz IPARD fonda.

Predstavnici revizora Generalnog direktorata ocenili su da period pred nama zahteva nastavak predanog rada stručnih timova ministarstva i nadležnih službi Evropske komisije, kao i da postoji dovoljno razloga za optimizam kada je reč o uspostavljanju administrativnih kapaciteta, objavljeno je na sajtu resornog ministarstva.

Delegacija revizora Evropske komisije boravi u Beogradu od 23. maja do 1. juna, u okviru misije u vezi s poveravanjem poslova za sprovođenje IPARD 2 programa.

Mirković: Pare nisu propale, kreće prvih 15 miliona

 Pomoćnik ministra poljoprivrede Dragan Mirković podsetio je na konferenciji o IPARD-u u okviru minulog Sajma poljoprivrede u Novom Sadu  da je Srbija u zacrtanim rokovima, od novembra 2014. godine kada je poslala akreditacioni plan predstavljen na skriningu za poglavlje 11, uspela da ispoštuje sve rokove koje je imala prema Evropskoj komisiji i Direktoratu za poljoprivredu.

-Od marta prošle godine smo krenuli u izradu procedura i njih smo uradili i prosledili na vreme Direktoratu. Polovinom novembra 2015. dobili smo finalni izveštaj koji je dao zeleno svetlo za dalje postupanje i slanje akreditacionog paketa ka Briselu za poveravanje poslova za upravljanje IPARD fondovima, to jest sredstvima evropskih poreskih obveznika namenjenih našim poljoprivrednim proizvođačima – podsetio je Mirković ocenivši da svi treba da budemo svesni toga da će ubuduće revizije Evropske komisije biti kontinuirane. – Nalazi koje ćemo dobiti  trebalo bi da nam daju odobrenje da krenemo dalje u pripremu i usvajanje konkursne dokumentacije te pripremu aplikacionih formurala..  Sada već ulazimo u realnu fazu kada su ostali da se reše samo tehnički detalji.

Mirković je odbcio spekulacije da su pare iz IPARD programa za prve dve godine već propale i da naši poljoprivrednici neće moći da ih koriste.

-Novac nije propao. Prošle godine Ministarstvo finansija je dalo nalog i obratilo se Briselu te će se odmah po dobijanju zelenog svetla kada nas sledeće nedelje poseti revizija, potpisati finansijski sporazum. Idemo na trošenje prvih 15 miliona evra iz 2015. godine, krećemo uskoro sa prvim pozivima. Zašto je bitno? Naime, novi finansijski period EU podrazumeva specifičnosti poput merenja prolaznog vremena utrošenih sredstava. Tako da, bez obzira na to što važi pravilo „n plus tri godine“, to jeste što možemo do kraja 2018. godine da trošimo taj novac, jako je bitno da proces počne pa da nedostatke otklanajmo u hodu kako ne bismo došli u situaciju da nemamo ugovorena sredstva. To bi i nama dalo podstrek da možda pokušamo da otvorimo pregovore u tom smislu da iz drugih sektora povučemo  novac za poljoprivredu, ako ga ti sektori nisu utrošili – objasnio je Mirković.

U svakom slučaju, administrativne prepreke se otklanjaju, a one one koje nisu, rešiće se kako teče proces pregovaranja (inspekcijske kontrole, nadzor, veterinarske inspekcije…), kazao je on iznevši da se, kada krene prijavljivanje za IPARD, mogu očekivati prepreke u brzini izdavanja dokumentacije u lokalnim  samoupravama.

-Potencijalni problemi su i odbijanje, nemogućnost refundacije sredstava. Zbog toga je važna dobra priprema tehničko-tehnološke dokumentacije. Onaj ko radi mora da poznaje i domaće i EU standarde i pravilnike. Takođe, tela koja izdaju dokument, po pitanju ekologije i dobrobiti životinja, moraju u punoj meri da počnu da primenjuju zakonske odredbe i zakone koji su na snazi u Srbiji već nekoliko godina – ukazao je Mirković osvrnuvši se i na mogući problem predfinansiranja projekata, odnosno investicija za koje će se podnositi zahtevi i tražiti novac iz IPARD-a. -Znamo koliko banke u Srbiji voljno ili nevoljno finansiraju agrar. Uglavnom se to svodi na mehanizaciju gde imaju kolaterale od uvozničkih kuća ili na neki drugi način. Brine nas podrška za investicione projekte za poljoprivredna domaćinstva koja nemaju sređenu dokumentaciju (knjigovodstvenu i drugu). Radimo sa određenim finansijskim institucijama, pre svega sa Evropskom investicionom bankom, na tome da se otvori kreditna linija koja već u Srbiji postoji za mala i srednja preduzeća, odnosno da se preformuliše i aneksira tako da bude namenjena za predfinansiranje IPARD korisnika. Cilj je da naši korisnici za obezbeđenje mogu da imaju sopstvenu imovinu ili objekte u izgradnji, bez većih dodatih kolaterala, kao i da grejs period i kamatna stopa budu prilagođena investicionom ciklusu za koji se konkuriše. Ali uslov da poljoprivrednik dobije sredstva za sto posto investicije je ugovor sa Upravom za agrarna plaćanja da je u IPARD projektu. Model predfinansiranja bio bi sledeći: konkurs, objava, odobrenje, dokumentacija, a sredstva za predfinansiranje bi se mogla dobiti onog momenta kada se sklopi ugovor sa IPARD agencijom, tj Upravom za agrarna plaćanja.  

(Agrosmart)