Portal pametne poljoprivrede

Ako ovih dana priupitate predsednika sečanjske opštine Predraga Miloševića šta ova srednjobanatska lokalna samouprava preduzima kada je reč o razvoju poljoprivrede i ostanku mladih na selu, kao iz topa će vam odgovoriti – nemačka kompanija „Tenis“ dolazi u Sečanj i to će dovesti do njegovog ekonomskog razvoja. Iako je nedavno saopšteno da je opština Sečanj jedna od sedam lokalnih samouprava u Srbiji koja će od Saveta za ekonomski razvoj Vlade Srbije dobiti podsticajna sredstva za ulaganja nekoliko kompanija, niko od državnih zvaničnika nije koncizno naveo o kom ulagaču je reč. Ali, Milošević to ne krije – u pitanju je nemački „Tenis“ koji će, kako navodi, u Sečnju otvoriti farmu svinja.

-Ta investicija će omogućiti otvaranje između 150 i 200 novih radnih mesta u našoj sredini. Veliku zahvalnost za ovaj posao dugujemo Republici i Pokrajini, čiju smo podršku imali od starta, a od države ćemo dobiti podsticajna sredstva u iznosu od 170 do 190 miliona dinara – izjavio je Milošević, uz napomenu da se očekuje da „Tenis“ počne sa radom već u decembru ove godine.

Milošević navodi da se u prethodnom periodu očekuje još jedna značajna investicija, a u pitanju je otvaranje hladnjače za povrće, koju gradi firma „Sveti Nikola“. Ovo preduzeće, po rečima predsednika opštine, već poseduje ribnjake i silose na području ove opštine.

-Veoma je bitno to što će firma „Sveti Nikola“, osim što će uposliti između 100 i 120 radnika, u posao uključiti i kooperante sa teritorije naše opštine, što znači da naši proizvođači neće morati robu da isporučuju partnerima iz drugih sredina, a to će im, u krajnjem slučaju, smanjiti troškove poslovanja – istakao je Milošević.

Dobra stvar u svemu ovome je, dodaje prvi čovek Sečnja, to što će mladi moći da ostanu u svojoj sredini.

-Kad smo dolazili na vlast rekli smo da nam je glavni zadatak da sačuvamo mladost u Sečnju. Činimo sve što je u našoj mogućnosti da to i ispunimo – zaključio je Milošević.

S druge strane, u opštini Žitište, gde je propala kompanija za proizvodnju i preradu pilećeg mesa „Agroživ“, koja je bila stožer lokalne privrede i zapošljavala bukvalno cele porodice, u ovom trenutku nemaju čemu dobrom da se nadaju. Mladi beže iz ove nerazvijene opštine glavom bez obzira, oni čiji roditelji poseduju poljoprivredna gazdinstva trude se da ostanu, ali… Svi govore o tome, ali izgleda da tu niko ništa ne može, što potvrđuju i opštinske vlasti. Naime, od 6.500 hekatara njiva, koliko ova opština može da izda u zakup, na 2.600 hektara već postoji stečeno pravo – u pitanju su farme velikih proizvođača brojlera, čiji su vlasnici nekada bili iz Žitišta i zapošljavali na svakoj farmi po 100 ljudi. Sada su farme u rukama firmi iz Novog Sada i Beograda, zapošljavaju do 15 radnika, a zemlja i pravo su im ostali u amanet. Nelogičnost sadašnjeg zakupa državne zemlje ogleda se i u tome što pravo prečeg zakupa imaju i oni koji drže krave i svinje, ali i oni koji drže piliće.

– Ne verujemo da je zakonodavac mislio da treba da dobije pravo prečeg zakupa i onaj koji uslužno tovi piliće za velike firme, jer već od te firme dobije i pile i hranu i veterinarske usluge, a sa zemlje mu ne treba ni gram hrane. Ali, u zakonu tako stoji i mi dok se nešto ne promeni ne možemo ništa – kažu u opštini.

Poljoprivrednici u opštini Žitište koji nemaju dovoljno svoje zemlje, snalaze se kako znaju i umeju i uglavnom uzimaju zemlju u arendu od privatnika.

Ž. Balaban