Portal pametne poljoprivrede

Još 1988. go­di­ne, ka­da je kod nas uve­de­na N-min me­to­da za utvr­đi­va­nje sa­dr­ža­ja azo­ta u ze­mljištu, sma­tra­lo se da je mo­gu­će utvr­di­ti sve neo­p­hod­ne do­ze za pri­hra­nji­va­nje bi­lja­ka da bi se do­bi­li vr­hun­ski i sta­bil­ni pri­no­si. U po­to­njoj prak­si se taj pri­stup ni­je do­volj­no po­tvr­dio. Po­tom su na na­še tr­ži­šte pri­spe­li ko­lo­ri­me­tri sa istim ci­ljem, ali im je bi­la ma­na to što su pri­la­go­đe­ni po­tre­ba­ma pi­rin­ča, a ne use­vi­ma ko­ji se ga­je kod nas. Krat­kog ve­ka bio je i apa­rat ni­tra­ček, ko­ji je ta­ko­đe utvr­đi­vao sa­dr­žaj azo­ta u ze­mljištu. De­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka u prak­su su lan­si­ra­ni ra­zno­vr­sni N-ta­ste­ri, ali ni oni se ni­su du­go za­dr­ža­li, jer su zah­te­va­li ka­li­bra­ci­ju za sva­ku sor­tu, tip ze­mljišta, pa i po­tre­be bi­lja­ka. U prak­si se za utvr­đi­va­nje sa­dr­ža­ja la­ko pri­stu­pač­nog ni­trat­nog azo­ta pri­me­nji­va­la ana­li­za uzo­ra­ka uzi­ma­nih na sva­kih po­la me­tra sa du­bi­ne od nu­la do 90 cen­ti­me­ta­ra. Ali, i ta me­to­da ni­je do­voljno pre­ci­zna, jer ne uka­zu­je na po­tre­be bi­lja­ka i sa­dr­ža­ja u njoj, ni­ti ka­kva će bi­ti mi­ne­ra­li­za­ci­o­na spo­sob­nost.

Re­vo­lu­ci­o­nar­nu pro­me­nu do­neo je pro­na­la­zak Gre­en­Se­e­ker si­ste­ma 1991. go­di­ne na Uni­ver­zi­te­tu u Okla­ho­mi ko­ji je naj­pre ko­ri­šćen za oči­ta­va­nje sta­nja ko­ro­va na par­ce­li. NA­SA je taj si­stem ko­ri­sti­la pri­li­kom sni­ma­nja kop­na, mo­ra i po­vr­ši­na pod ve­ge­ta­ci­jom na Ze­mlji. Znat­no usa­vr­šen, taj ure­đaj ima spo­sob­nost da pro­ve­ra­va po­treb­ne ko­li­či­ne azo­ta di­rekt­no u bilj­ka­ma, za­tim da de­fi­ni­še va­ri­ja­bil­nu nor­mu za pri­hra­nu i do­zi­ra hra­nji­vo u jed­nom prop­ho­du ras­tu­ri­va­ča. Sa­da­šnji ručni Gre­en­Se­e­ker mer­ni ure­đaj slu­ži za pro­ce­nu zdra­vlja bi­lja­ka, objek­tiv­no utvr­đi­va­nje po­treb­ne ko­li­či­ne azo­ta za po­u­zda­ne pri­no­se. Ta­kav ure­đaj sti­gao je u Po­ljo­pri­vred­nu struč­nu slu­žbu In­sti­tu­ta Ta­miš u Pan­če­vu u ma­ju-ju­nu 2013. go­di­ne i po­ka­zao vid­ne pred­no­sti. Ume­sto po­da­ta­ka o sa­dr­ža­ju azo­ta u ze­mlji­štu, kao što su to po­ka­zi­va­li ra­ni­ji ure­đa­ji, ovaj utvr­đu­je nje­go­ve ko­li­či­ne u bilj­ka­ma pre­ko ma­te­ma­tič­ke for­mu­le o nor­ma­li­zo­va­nju raz­li­ke u ve­ge­ta­ci­o­nom in­dek­su – NDVI. Po­jed­no­sta­vlje­no – bilj­ke su „pi­ta­ne“ ko­li­ko im azo­ta još tre­ba da bi obez­be­di­le vi­sok i sta­bi­lan pri­nos. Ta­kav ure­đaj pa­met­ne teh­no­lo­gi­je već ko­ri­ste vr­hun­ski pro­iz­vo­đa­či ra­tar­skih use­va i kod nas. O to­me je, iz­me­đu osta­log, bi­lo re­či kra­jem 2016. go­di­ne u No­vom Sa­du na Kon­fe­ren­ci­ji „Ko­ri­šće­nje Trimbl si­ste­ma u pre­ci­znoj po­ljo­pri­vre­di“ u or­ga­ni­za­ci­ji kom­pa­ni­je „Li­vo­na“ d.o.o. iz Be­o­gra­da, a pri­su­stvo­vao je ve­li­ki broj po­ljo­pri­vred­ni­ka i stručnja­ka.

– Eks­pe­ri­ment smo spro­ve­li na pše­ni­ci u ma­ju i ju­nu da bi­smo la­ko uoča­va­li raz­li­ku u bo­ji na bilj­ka­ma, re­kao je dipl. ing. Bog­dan Ga­ra­le­jić. – Bes­pi­lot­na le­te­li­ca je naj­pre utvr­di­la vr­lo pre­ci­zne po­dat­ke o tre­nut­nom sa­dr­ža­ju azo­ta u ze­mljištu na 186 hek­ta­ra na­šeg ogled­nog po­lja. Da­ljin­skim oči­ta­va­njem po­mo­ću Gre­en­Se­e­ker ure­đa­ja emi­to­va­ni su cr­ve­ni i in­fra­cr­ve­ni zra­ci sve­tlo­sti, či­me smo utvr­di­li ve­ge­ta­ci­o­ni in­deks NDVI. Na osno­vu tih po­da­ta­ka pro­ce­nji­va­no je da li obje­kat po­sma­tra­nja sa­dr­ži ze­le­nu bo­ju ili ne, kao i gde je ze­mljište pra­zno ili pod vo­dom. Ze­le­ni, zdra­vi i funk­ci­o­nal­ni de­lo­vi biljke upi­ja­ju cr­ve­ni deo spek­tra, a in­fra­cr­ve­ni se od­bi­ja i vra­ća u Gre­e­en­Se­e­ker. Što je biljka buj­ni­ja, to je NDVI in­deks ve­ći. Obo­le­li i za­kr­žlja­li de­lo­vi bilj­ke ima­ju sa­svim su­prot­nu re­ak­ci­ju, od­no­sno od­bi­ja­ju cr­ve­ni spek­tar. Vred­no­sti NDVI se kre­ću od -1 do +1. Ne­ga­tiv­ne vred­no­sti pred­sta­vlja­ju vo­du, one iz­me­đu 0,15 i 0,20 go­lo ze­mljište, a vred­no­sti iz­nad 0,35 ozna­ča­va­ju gu­stu ve­ge­ta­ci­ju na par­ce­li.

Pri­li­kom kre­ta­nja, Gre­en­Se­e­ker ima oko 1.000 me­re­nja u se­kun­di na sva­kih je­dan cen­ti­me­tar. Sni­ma­njem bes­pi­lot­nom le­te­li­com, ko­ja je po­se­do­va­la In­dir ka­me­ru, do­bi­je­ni su po­da­ci ko­je je ra­ni­je bi­lo mo­gu­će utvr­di­ti tek na­kon uzi­ma­nja uzo­ra­ka bi­lja­ka i la­bo­ra­to­rij­ske ana­li­ze, što je bi­lo pri­stu­pač­no uglav­nom na­uč­nim usta­no­va­ma. Da­nas, ob­ja­šnja­va Ga­ra­le­jić, po­sto­ji deo opre­me ko­ji se mon­ti­ra di­rekt­no na ras­tu­ri­vač, pa pri­li­kom kre­ta­nja utvr­đu­je pro­men­lji­ve vred­no­sti za do­zi­ra­nje đu­bri­va. Sen­zor da­je po­dat­ke kom­pju­te­ru o po­tre­ba­ma use­va, a on po­de­ša­va ra­si­pač za od­go­va­ra­ju­ću ko­li­či­nu đu­bri­va i to za sva­ki pre­đe­ni me­tar pu­ta.

– U vre­me pro­leć­nog pri­hra­nji­va­nja po­sta­vi­li smo ogled na par­ce­la­ma od 100 kva­drat­nih me­ta­ra, s raz­li­či­tim kom­bi­na­ci­ja­ma ko­li­či­ne azo­ta, fos­fo­ra, ka­li­ju­ma i kla­sične ko­li­či­ne NPK đu­bri­va, re­kao je Ga­ra­le­jić. – Kon­tro­la je bi­la par­ce­la bez đu­bre­nja, po­sta­vlje­na još 1965. go­di­ne. Sni­ma­nje use­va pu­tem bes­pi­lot­ne le­te­li­ce – BAS teh­no­lo­gi­jom, u vre­me že­tve, po­ka­za­lo je da je par­ce­la bez vi­še­go­di­šnjeg đu­bre­nja da­la pro­sek od 2.547 ki­lo­gra­ma pše­ni­ce po hek­ta­ru. Par­ce­la sa sa­mo 100 ki­lo­gra­ma ka­li­ju­ma da­la je 3.402, ona sa istom ko­li­či­nom fos­fo­ra 4.275, a sa istom ko­li­či­nom azo­ta 6.183 ki­lo­gra­ma po hek­ta­ru. Po­no­vo se po­ka­za­lo da pri­nos pše­ni­ce naj­vi­še za­vi­si od ko­li­či­ne une­tog azo­ta i fos­fo­ra. Naj­ve­ći pri­nos od 9.463 ki­lo­gra­ma ostva­ren je na par­ce­li ko­ja je đu­bre­na sa 100 ki­lo­gra­ma azo­ta, 130 ki­lo­gra­ma fos­fo­ra i 50 ki­lo­gra­ma ka­li­ju­ma.

Bog­dan Ga­ra­le­jić je, ta­ko­đe, uka­zao da ko­rek­ci­ju ko­li­či­ne azo­ta valja uči­ni­ti u dru­gom pri­hra­nji­va­nju ka­ko bi se uskla­dio rast bilj­ke, a da se hran­lji­ve ma­te­ri­je ne ko­ri­ste za raz­voj ve­ge­ta­ci­je, ne­go za na­li­va­nje zr­na i for­mi­ra­nje pri­no­sa pše­ni­ce.

B. Kr­stin

www.poljoprivrednik.net