Portal pametne poljoprivrede

Vreme sadnje vinove loze zavisi pre svega od klimatskih i zemljišnjih uslova. Glavna sezona za sađenje vinove loze kod nas je početak proleća. Najbolje je ako se sadnja može obaviti u vremenu od 1. marta do polovine aprila. Ukoliko su loši vremenski uslovi i zemljište vlažno, sadnju treba odložiti kasnije do kraja aprila. Na 3 – 5 dana pre sađenja vrši se priprema kalemova i prporaka za sađenje. Potapaju se i drže u vodi 1 do 2 dana, kako bi upili dovoljno vode i povratili svežinu. Nakon vađenja iz vode, vrši se njihov pregled i priprema za sadnju. Odstranjuju se kalemovi koji su tokom zime tj. tokom čuvanja u trapu izmrzli, isušili se ili istruleli. Prilikom pripreme kalemova vrši se skraćivanje bazalnih korenova na 8 – 12 cm dužine. Pojedini korenovi koji su suviše tanki ili polomljeni mogu se skraćivati do osnove.

Posle toga lastar se prekraćuje na dva vidljiva okca. Ako ima više vidljivih lastara na kalemu, odnosno prporku, onda se najrazvijeniji lastar prekrati iznad drugog okca a ostali lastarići se odsecaju do osnove. Na ovaj način se pripremaju kalemovi i prporci za klasično sađenje uz pravljenje humke. Kada se vrši sađenje bez obrazovanja humke, kalemovi se obavezno parafinišu. Nakon završene pripreme, vršni deo kalemova u dužini 10-15 cm, stavlja se u parafin, zagrejan na 70°, brzo se iz njega vadi i zaranja u hladnu vodu. Na taj se način stvara fina prevlaka parafina koja treba da zameni humku. U okviru pripreme sadnog materijala sa sađenje vrši se potapanje korenovog sistema u rastvoru sveže balege i zemlje, a u poslednje vreme u rastvor humusa glistenjaka. Na taj način, prilikom sađenja, sitne zemljišne čestice dobro prijanjaju uz korenove.

Sadnja u jamiće

U našim agroekološkim uslovima loza se sadi na dubini od 35 do 40 cm. Prema dubini sađenja loze proizvodi se i sadni materijal određene dužine, koji u našoj zemlji iznosi 38 do 42 cm. Prilikom sađenja loznih kelemova mora se voditi računa da spojno mesto zasađenog kalema bude najmanje 1 cm iznad površine zemlje. Dimenzije iskopanih jama treba biti 30 – 40 cm, a dubina 40 – 50 cm .

Tehnika sadnje

Tehnika sadnje kalemova u jame je sledeća: sipkiju zemlju stavimo na dno jame u obliku humka i na humak stavljamo pripremljen kalem. Vrh kalema smestimo uz kolac zatim dodajemo 5 – 7 kg zreloga stajnjaka, koji stavljamo po celoj jami i dobro ugazimo. Stajnjak možemo staviti odmah na dno jame, pa preko njega sipku zemlju. Obavezno je zaliti sa 3 – 4 litre vode. Ako kalem nije parafiran obavezno je napraviti humku po sadnji.

Sadnja hidroburom

Pored primene traktorskih bušilica za mehaničko bušenje rupa ili ljudske radne snage u istu svrhu u praksi se koriste sadiljke pod nazivom hidrobur kojim se obavlja hidrauličko-mehaničko bušenje rupa. Hidrobur je u stvari jedna zašiljena metalna cev proširena u donjem delu koja na gornjem kraju ima prečku u vidu krsta obloženu gumenim rukohvatom za koji radnik drži hidrobur i prekidačem (ventilom) za vodu. Voda dolazi kroz crevo povezano sa izvorom vode pod pritiskom, ulazi kroz šuplje drške u ostatak hidrobura i prolazi kroz njega sve do izlaznih mlaznica na donjem kraju koje čine jedan, dva ili tri reda izbušenih rupica kroz koje voda pod pritiskom izlazi napolje. Hidrobur je najčešće vezan za traktorski atomizer ili drugi mobilni izvor vode pod pritiskom pri čemu izlazni pritisak vode na vrhu ove sonde iznosi 4-6 atmosfera. Hidrobur se postavi na obeleženo mesto za sadnju loze, pritiska se u zemlju dok se istovremeno kroz njega pušta voda pod pritiskom koja izlazi kroz rupice na njegovom donjem kraju. U probušenu rupu postavi se kalemem oko koga se nagrće zemlja i dobro se nagazi. Ovaj način sadnje je vrlo ekonomičan jer se smanjuje broj radnika potrebnih za sadnju, a ukupan učinak zavisi od vrste terena, tipa zemljišta i obučenosti radnika. U toku jednog dana sa 2 hidrobura može da se posadi od 2,5 do 4 hiljade kalemova vinove loze zavisno od vrste terena i stepena pripremljenosti zemljišta za sadnju.

J.Kljajić, dipl.inž, PSS Kikinda