Počinje rasađivanje paprike – evo najboljih saveta
Uskoro počinje rasađivanje paprike na otvorenom polju. Pošto je ona toploljubiva biljka sa rasađivanjem ne treba žuriti već sačekati da se temperatura vazduha i zemljišta ne spušta ispod 15 ° C , odnosno kada prestanu opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva. U našim krajevima to je obično polovinom maja. Pošto se rasad kod nas proizvodi u plastenicima, potrebno je 10- tak dana pre rasađivanja kaliti rasad i to smanjenim zalivanje i češćim provertavanjem plastenika da bi se biljka što bolje pripremila za uslove na polju.
Paprika voli duboka, plodna zemljišta, bogata organskom materijom i dobrim vodno-vazdušnim režimom. Ne treba je gajiti na istoj parceli najmanje četiri godine jer je veoma osetljiva na bolesti koje se na ovaj način prenose.
Sa pripremom zemljišta za gajenje paprike počinje se u jesen, obaveznim zaoravanjem stajnjaka i to u količini od 50-80 t/ha i unošenjem NPK đubriva sa akcentom na fosfor i kalijum, a količine zavise od predhodne analize zemljišta i kreću se od 200-300kg/ha. Zatim se dubokom obradom zemljišta 30-35cm stvaraju povoljni uslovi za prolećnu predsetvenu pripremu koja zavisi od načina gajenja paprike.
Mesec dana pre rasađivanja potrebno je zemljište kultivirati, usitniti i poravnati i onda razvući cevi za navodnjavanje ako se navodnjava sistemom kap po kap, što je u našim uslovima gajenja i najčešći oblik navodnjavanja paprike, onda se nastire malč folija koja mora dobro da se zategne uz zemljište da nema vazdušnih džepova ispod nje. Paprika se kod nas navodnjava i kišnim krilom, tada vodimo računa o vremenu zalivanja, odnosno u kasnim večernjim satima ili noću.
Sadnja se obavlja u večernjim satima u vlažno zemljišteili ako je jako suvo, zemljište predhodno zaliti pa ostaviti da se prosuši i tek onda rasađivati. Razmak između redova je 60-70 cm ili u dvorede ili višerede pantljike sa razmako biljaka u redu od 25-35 cm, ali sa obavezno samo jednom biljkom u kućici. Sadnja se obavlja do kotiledonih listova rasada ili jedan cm dublje. Biljke treba da imaju dobro razvijen korenov sistem i 6-8 stalnih listova.
Posle sadnje papriku treba zaliti sa velikom zalivnom normom, ako je zemljište pre sadnje zaliveno onda je dovoljno 10l/m². Veoma je osetljiva na nedostatak zemljišne vlage pa treba intezivno zalivati svakih 7-10 dana sa količinom od 20-25l/m² vode. Najosetljivija na nedostatak vode je u fazi ukorenjavanja i cvetanja .
Đubrenje je veoma intezivno i to već desetak dana posle rasađivanja, kada se biljke dobro ukorene, ide se sa prvom prihranom NPK đubrivom sa akcentom na fosfor, jer u ovoj fazi on pomaže biljkama da se bolje pričvrste za tlo. Druga prihrana je u fazi zametanja plodova i to sa NPK đubrivom u odnosu 1:1:1 , a treća ako za to ima potrebe, posle prve berbe. Količine đubriva treba odrediti na osnovu predhodne hemijske analize zemljišta i potrebama biljaka, nikako napamet. Često povećane količine K u zemljištu sprečavaju usvajanje Ca , na čiji nedostatak je paprika jako osetljiva i javljaju se simptomi truleži vrha ploda paprike.
Ukoliko se paprika na otvorenom gaji bez zaštitne folije, pored navedenih mera nege, obavezno je i međuredno kultiviranje i to posle svakog zalivanja da bi se odklonila pokorica, kao i redovno okopavanje između biljaka u redu radi što bolje aeracije korenovog sistema.
Paprika ili na latinskom Capsicum annuum vodi poreklo iz Južne i Srednje Amerike, odakle su je Španci doneli u Evropu još početkom XVl veka. To je zeljasta biljka visine od 50-100 cm u zavisnosti od sorte, koren joj je vretenast , ne ide duboko u zemlju, ima veoma bujan nadzemni deo biljke i cvetove pojedinačne ili u grupi uglavnom bele boje. Veoma je bogata vitaminima, posebno C vitaminom, mineralima, šećerom i belančevinama i veoma je zastupljena na našim trpezama kako u svežem tako i u konzerviranom i smrznutom obliku.