Portal pametne poljoprivrede

U procenama efekata liberalizacije na poljoprivredu Srbije moraju se analizirati svi faktori koji mogu uticati na evoluciju poljoprivrede, ne samo u Srbiji već i na globalnom planu.

Prvi su tzv. spoljni faktori, jer se oni ne menjaju pod uticajem agrarne politike u Srbiji. To su npr. rast/smanjenje populacije, makroekonomska kretanja, preferencije potrošača, razvoj tehnologija u poljoprivredi, uslovi životne sredine, kretanja na svetskom tržištu.

Drugi su unutrašnji faktori tj. oni koji su vezani za različite politike.

Još uvek je nepoznato da li će Srbija kreirati svoju nacionalnu politiku u oblasti poljoprivrede  ili  će  po ulasku u EU prihvatiti i primenjivati CAP. Da li će Srbija ući u STO pre ulaska u EU, ili će biti jedina zemlja koja je ušla u STO posle ulaska u EU? Zatim da li će potpisati i sprovoditi različite bilateralne ugovore u oblasti poljoprivrede, kao i drugim oblastima, koje direktno ili indirektno utiču na poljoprivredu (obnoviljivi izvori energije, zaštita životne sredine, politika konkurentnosti, …).

Liberalizacija tržišta poljoprivrednih proizvoda koja je usvojena na osnovu prelaznog Trgovinskog sporazuma u Srbiji, nije nastupila u skladu sa procesom koji se javlja kao odgovor na stanje u privredi i poljoprivredi u određenom stepenu razvoja proizvodnje, tržišta i sposobnosti svih učesnika u sektoru, već kao proces postavljen sporazumom. Poljoprivredni sektor Srbije nije dostigao nivo konkurentnosti koji bi omogućio ravnopravno suočavanje s konkurecijom.

Postoji više razloga za to:

*Različit nivo privrednog razvoja u trenutku prihvatanja istih ciljeva. Dok su ciljevi EU i savremena načela CAP, rezultat privredne evolucije (dugogodišnja ulaganja u poljoprivrednu tehnologiju i znanje, ali i u sistem intervencija, tržišne – spoljnotrgovinske zaštite i domaće podrške sektoru, razvijena tržišna infrastruktura, proizvodni i tržišni standardi…), u Srbiji su rezultat željenih političkih ciljeva (međunarodne integracije i usklađivanje sa standardima), a ne odgovor na stvarno stanje u poljoprivredi.

*Različite karakteristike poljoprivrednika u Srbiji i EU kao posledica istorijskih okolnosti. Poljoprivrednici ne predstavljaju jednaku društvenu grupu u razvijenim zapadnoevropskim zemljama i u Srbiji. U zapadnoevropskim zemljama poljoprivredno stanovništvo čini 2-3% ukupnog stanovništva, a sektor više od 50 godina funcioniše na industrijskim i tržišnim principima, dok u Srbiji je i danas poljoprivrednicima  nejasno  šta  se  od njih i pod kojim uslovima očekuje. Poljoprivrednici u Srbiji u današnjim okolnostima su dezorijentisani  dugogodišnjim socijalističkim pristupom kojim se forsirala  društvena proizvodnja, koja nije nužno bazirana na ekonomskim načelima, a zanemarivao se seljak – proizvođač, i ako se proizvodnja obavljala na poljoprivrednim gazdinstvima.

*Nasuprot tome, danas se od porodičnih poljoprivrednih gazdinstava očekuje da budu osnova organizovanja poljoprivrede. Promene strategije koje su zasnovane na političkim efektima nedovoljno jasno i čvrsto postavljene finansijske obaveze i prava poljoprivrednika nisu osigurali restrukturiranje sektora na zdravim tržišnim osnovama. Poljoprivrednici ne raspolažu preduzetničkim veštinama, ekonomskim znanjima i voljom da sarađuju, udružuju se i pokreću inicijative.

*Različite potrebe nastoje se ostvariti jednakim ili sličnim merama i instrumentima. Na tržištu EU koje je zasićeno poljoprivrednim proizvodima reforme politike su logično rezultirale razdvajanjem subvencija od proizvodnje, ali to ne daje rezultate ukoliko se želi povećati proizvodnja i konkurentnost, što su još uvek ciljevi koji se očekuju od domaće poljoprivrede. Usvajanje načela liberalne trgovine takođe je logično u zemljama čija su tržišta zasićena, a proizvođači posluju na ekonomski opravdanim načelima; u Srbiji se istovremeno očekuje porast proizvodnje i samodovoljnosti i zaštita domaćih proizvođača, što je u suprotnosti s načelima liberalne trgovine.

Kurs dinara i konkurentnost

Često se u raspravama o konkurentnosti ekonomisti koncentrišu na jedan faktor konkurentnosti i to onaj o cenovnim faktorima konkurentnosti, a posebno uticaju kursa na uvoz i izvoz, smatrajući ga najvažnijim. Jedna od teorija koja generalno u Srbiji služi kao opravdanje za slabu konkurentnost i efikasnost privrede je, kako izvoznici ispaštaju zbog kursa dinara (“jak” dinar“). Osnovni argument ove teorije je da bi slabiji dinar činio izvoznu robu jeftinijom stranom kupcu, a uvoznu robu skuplju domaćem kupcu.

Smanjenjem uvoza i povećanjem izvoza, depresijacija bi trebalo da poboljša spoljnotrgovinski bilans, poveća proizvodnju i zaposlenost. Jedan od ozbiljnijih radova na ovu temu koji je ne tako davno objavila NBS, ogleda se u ocenama dugoročnog uticaja realnog kursa na izvoz i uvoz određenih privrednih grana. Ocenjena elastičnost izvoza na realni kurs iznosi oko 0,5, što ukazuje da te promene u politici deviznog kursa malo  mogu pomoći izvoznicima. S druge strane, dugoročna veza uvoza i kursa nije potvrđena.

Tehnologije proizvodnje, znanje, poštovanje propisa – pravi put

Problemi konkurentnosti su daleko složeniji i kompleksniji. Kod svakog proizvoda, koji se plasira, moraju se razmotriti i necenovni faktori konkurentnosti koji su često važniji i uticajniji od cenovnih. Broj necenovnih faktora je veliki i nikada se sa sigurnošću ne može reći da su svi uvaženi. Neki od njih su: nivo tehnologije i produktivnost rada, kvalitet, rokovi isporuke, trajnost proizvoda, ambalaža, dizajn, kreditiranje kupaca, sertifikacija, označavanje proizvoda, robne marke….

Za to su presudne tehnologije proizvodnje, multidisciplinarna znanja koja su na raspolaganju poljoprivrednim proizvođačima, zakonski propisi, sistemi tehničkih propisa, čija implementacija omogućava  da proizvod ispuni tehničke i bezbedonosne zahteve tržišta na koje se plasira. Da bi se obezbedila konkurentnost poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, potrebno je razviti svest kod proizvođača.

Potrebno je poštovati međunarodne propise (pravila igre), dramatično unaprediti programe obrazovanja stručnjaka i obučavanja poljoprivrednika, upoznati i poštovati pravila nadzora tržišta. Međutim, i pored toga što među poljoprivrednicima u Srbiji postoji svest o konkurenciji, jer se svakodnevno dokazuju među drugim poljoprivrednicima, mora se graditi svest o tome da ulaskom u EU i STO i liberalizacijom tržišta tek počinje prava borba s konkurencijom.

Vojislav Stanković