Portal pametne poljoprivrede

Sa mnogih parcela u Vojvodini kukuruz se neće brati jer je suša već uzela danak. Sudeći po onome što se na terenu trenutno vidi, situacija na kukurznim poljima je šarolika – neke njive izgledaju dobro, usev odoleva visokim temperaturama, dok je na nekima stanje katastrofalno.

Za sada nema nikakve najave eventualnog proglašenja elementarne nepogode iako, uverili smo se obilazeći sremska i bačka polja, umnogome oranice liče na one iz 2012. godine, kada je šteta od suše iznoslila dve milijarde dolara i kada je Vlada Vojvodine tražila od Vlade Srbije da proglasi stanje elementarne nepogode u pokrajini, zbog štete na usevima, naročito na kukuruzu.

-Sada je stanje još gore. Ovako ne pamtimo. Ima parcela na kojima se nije ni oplodio, a svuda je kukuruz niži nego što bi trebalo da bude, listovi žute… Masa zrna sigurno će biti manja, a čini se da nema ni 30 odsto lanjskog roda – kaže nam ratar iz okoline Erdevika, s kojim smo juče razgovarali dok je obilazio njive.

Ceo potez od Erdevika do Sremske Mitrovice i do Šida ne daje optimističnu sliku. Kiša je ovaj kraj zaobilazila, a sada se opet najavljuju visoke temperature pa poljoprivrednici strahuju.

Kako se može videti, ima lošijih parcela i u Bačkoj ali, barem u bačkopetrovačkom ataru, situacija nije alarmantna kao u Sremu, kukuruz se dobro drži.

U Banatu situacija je loša, ali različita od parcele do parcele. Negde je usev dobar, a negde katastrofalan, u zavisnosti od područja gde je posejan.

-Već bi se, generalno za južni deo Banata, moglo reći da je 50 odsto manji rod kukuruza, ali to će se još videti. Najbolje je ove visoke temperature i sušu podneo kukuruz koji je pored Dunava i kanala – kaže za „Agrosmart“ ratar iz Kovina Jadran Anđelković.

Po njegovim rečima, na kukuruzu koji je uz Dunav šteta je i do 50 odsto, ali na daljim parcelama ona je čak stopostotna.

-Ni kapi kiše ovde nije bilo i situacija je loša. Usevi na donjim terasama imaju neke šanse, a na gornjim se pate. Interesantno, hibridi koji su se prethodnih sušnih godina pokazali dobrim sada loše podnose sušu. Uobičajena je slika da su tri-četiri donja lista požutela – kaže Anđelković podsećajući na to da je proleće bilo kišovito i da korenov sistem nije pustio duboko žilice, a sada se, u ovim vremenskim prilikama, sve to negativno odražava na biljku.

On napominje da suncokret sad bolje podnosi sušu nego 2012. godine ali da će i prinos ove uljarice biti manji – kada je reč o južnom Banatu, možda i 30 odsto. Soja se, veli, zasad dobro drži u ovom delu Vojvodine.

Poljoprivrednik iz Zrenjanina Miroslav Vukov kaže da su visoke temperature i nedostatak vlage svakako loše uticale na useve, a u kojoj meri – teško je sada reći.

-Različito je sve od parcele do parcele, zavisno od roka setve, primenjene agrotehnike i klase zemlje – da li je prva ili četvrta i peta klasa. Uglavnom, ukupno posmatrajući ovaj deo Banata, moglo bi se reći da je do 40 odsto manji rod kukuruza ali, naravno, to se ne može precizirati dok se usev ne skine – kaže Vukov.

On kaže da je suncokret dobar, da se ne vide oštećenja, ali da šećerna repa dosta pati.

Ne može se generalizovati, u nekim regionima usevi dobri

Temperature koje su prethodne nedelje dostizale i 40 stepeni najviše su ugrozile kukuruz ali i ostale kulture su usporile rast ili počele da se suše. 

Stručnjak za poljoprivredu Žarko Galetin rekao je za RTS da je kukuruz u ovom trenutku evidentno ugrožen.

„Suša je došla u delikatnom trenutku za vegetativni razvoj biljaka, soje i šećerne repe“, kaže Galetin.

Prema njegovim rečima, suncokret je najbezbedniji jer dobro podnosi ovakve vremenske uslove i šteta će biti neznatna.

Rekao je da imamo neke regione koji su više osetili tu vremensku nepogodu a to su  područje Banata, neki delovi Srema, kao delovi Istične Srbije.

„Za kukuruz je neophodno da padne određena količina kiše koja bi izvukla situaciju, tako da štetu ne možemo generalizovati za celu Srbiju. Imaćemo raznolike prinose od regiona do regiona“, zaključio je Galetin. 

S. G.