Portal pametne poljoprivrede

Za poslednjih pola veka udeo humusa u vojvođanskim njivama, najznačajniji za prinose, opao je više od jedan odsto. Da isto toliko vratimo zemlji trebaće nam ceo vek. Hoće li nam u tome biti od pomoći kosmička tehnologija za sondiranje poljoprivrednog zemljišta, koja nam je na usluzi od pre dva dana?

Da je Srbija zemlja paradoksa ništa bolje ne potvrđuje od činjenice da je usred zaparloženog srpskog sela naš poljoprivrednik dobio mogućnost korišćenja kosmičke tehnologije da bi što bolje pripremio zemljište i sa njega skinuo što je moguće bolji prinos.

U razgovoru sa direktorom novosadskog Instituta „Biosens“ Vladimirom Crnojevićem na temu mogućnosti korišćenja kosmičke tehnologije u poljoprivredi u Srbiji, na pitanje kada bi to moglo da usledi, odgovor da se to već primenjuje bio je iznenađujući.

A primenjuje se, kaže, od pre dva dana, kada je premijerka Ana Brnabić na Institutu „Biosens“ otvorila Centar digitalne poljoprivrede Srbije i pustila u rad digitalnu platformu „Agrosens“.

Iza izveštaja sa tog događaja da se preko mobilnog telefona mogu dobiti svi relevantni podaci o aktivnostima poljoprivredne proizvodnje, krila se u stvari „svemirska“ priča.

Svaki korisnik potpuno besplatno može da uđe na platformu „Agrosens“ i formira svoju parcelu nad kojom svakih pet dana dobija nadzor sa satelita, objašnjava Crnojević.

To, praktično, znači da dobija određenu satelitsku sliku sa različitim indeksima gde može da vidi u kakvom je stanju usev, da li je sa njim sve u redu, da li ima nekih posledica suše, poplave, da li treba negde da đubri dodatno da bi imao veći prinos na delu parcele koji je slabiji. Puno stvari može da vidi, kaže on, napominjući da je sve to objašnjeno na portalu. I na mobilnom telefonu, koji je tu alat, takođe se dobije satelitska slika.

„Za tu svoju parcelu korisnik dobija vrlo precizne meteo podatke, satelitski snimak za čitavu poljoprivrednu sezonu i različite indekse iz satelita koji izračunavaju različite informacije u zavisnosti koje je doba i šta korisnik hoće da nađe na njivi. Takođe, sve informacije o svojim aktivnostima, žetvi, pripremi, tanjiranju, tarupiranju, prskanju, đubrenju, sve što radi može da unese u mobilni telefon i direktno pristupi bazama Ministarstva poljoprivrede u kojima su registrovani svi preparati dozvoljeni za promet i sve semenje. Sve se to automatski unosi u sistem i korisnik dobija pregled, digitalnu knjigu polja zajedno sa fotografijama i satelitskim slikama na kraju sezone“, precizira direktor Instituta „Biosens“, koji je i profesor na Katedri za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Institut koristi satelit Evropske svemirske agencije „Sentinel“, koji je, prema Crnojevićevim rečima, najbolji na svetu. Uostalom, kako i dolikuje Institutu koji je na svetskom nivou.

„Prvi smo u svetu kada je u pitanju pametna setva, a prvi u Evropi za pametnu poljoprivredu“, tvrdi za Sputnjik direktor istraživačko-razvojnog instituta za informacione tehnologije biosistema, koji je nedavno rangiran kao prvoplasirani u okviru najzahtevnijeg programa EU za istraživanje i razvoj „Horizont 2020“.

Ostaje, dakle, da se prati hoće li se nauka primiti na srpsko tle.

(Sputnjik)