Portal pametne poljoprivrede

Uspeh u gajenju povrća zavisi od pravovremene berbe. Povrće se bere kada je najpogodnije zrelosti, u zavisnosti od načina korišćenja. Berba u više navrata omogućuje duže korišćenje povrća i osigurava kvalitet i veći prinos. Posle berbe povrće treba brzo rashladiti i oprati hladnom vodom.

Sortiranjem se odbacuju neupotrebljive biljke, povrće se čisti i koristi u domaćinstvu ili plasira na tržište.

Može se čuvati samo zdravo , neoštećeno i zrelo povrće. Dužina čuvanja zavisi od vrste ( bolje se čuva crni luk nego paradajz), sorte , načina proizvodnje i uslova čuvanja, pre svega temperature, vlažnosti vazduha i prisustva kiseonika. U povrću se posle berbe nastavljaju životni procesi, samo slabijim intenzitetom. Ono diše i pri tome oslobađa toplotu i ugljen dioksid, iz njega isparava voda, što dovodi do gubitka u težini i smanjenja kvaliteta.

Pojedino povrće ima sposobnost dorastanja (karfiol), odnosno dozrevanja( paradajz, dinja). Svi ovi procesi su jači ako je veća temperatura ili povrće nije dovoljno zrelo. Povrće se najduže čuva na temperaturi od nula do četiri stepena i pri vlažnosti vazduha od 85 do 90 posto.

Šargarepa se čuva najduže 6 meseci, kupus i crni luk 5 meseci, celer 3-5 meseci, karfiol 30- 40 dana, paprika 40 dana, krastavac 4 – 5 nedelja i poluzreo paradajz 3 – 4 nedelje, lubenica 1 – 3 nedelje, zreo paradajz 10 dana.

Povrće se može čuvati u podrumu, ostavi, trapu ili specijalnom spremištu. Crni i beli luk se najbolje čuvaju u vencima. Gajbe se slažu tako da između njih struji vazduh. Pravilnom berbom , sortiranjem i hlađenjem omogućuje se kratkotrajno ili duže čuvanje povrća. Kada se ono iznosi na tržište , uz zahtevani kvalitet , mora biti u odgovarajućoj ambalaži. Ambalaža omogućuje bolji transport , manja oštećenja i ono što je bitno, privlači kupca. Čista ambalaža i odgovarajuća za vrstu , ali i sortu , omogućuje bolji plasman povrća.

dipl.inž.Radojka Nikolić

Izvor:PSSS