Portal pametne poljoprivrede

Za dve decenije Australija je postala četvrti proizvođač na svetu najcenjenijeg tipa crnog tartufa. Iako je tačne brojeve o proizvodnji teško otkriti, s obzirom na tajanstvenost koja okružuje “kuhinjske dijamante”, procenjuje se da Australija godišnje proizvodi 14 do 18 tona crnih tartufa.

Na ovom dalekom kontinentu ima 300 firmi za gajenje tartufa, izvozi u 31 zemlju u svetu, ali ne i u Evropu, jer nema dovoljne količine i za evropsko tržište. Najveći proizvođači tartufa u Evropi su Španija, Italija i Francuska, ali nema podataka o tačnim količinama. Samo se procenjuje da Španija proizvodi 60 tona, Italija 30, a Francuska nešto više od Australije.

Većinu tražnje stvaraju najbolji svetski restorani, pa cena dostiže i 1.300 dolara za kilogram. Upravo zbog visoke cene, koja se ipak svake godine menja, uzgajanje ove gljive se već neko vreme smatra potencijalno vrlo unosnim poslom.

Srbija ima veoma dobre uslove kako za uzgajanje ovih gljiva tako i za ubiranje onoga što u prirodi već postoji, ali od organizovanije proizvodnje i izvoza nema skoro ništa. Naime, stručnjaci su tvrdili da tartufa ima na 250 lokacija u Srbiji, ali je organizovan posao oko njihovog sakupljanja ili pak proizvodnje retkost.

Prošle godine je u Specijalnom rezervatu prirode “ Zasavica” nedaleko od Sremske Mitrovice otkrivena dosad nepoznata vrsta tartufa na ovim prostorima. U protekle tri godine na području ovog specijalnog rezervata prirode pronađeno je pet vrsta tartufa, a najskuplji – beli tartuf otkriven je u priobalju šuma jasena i hrasta bare Zasavica. Beli tartuf nalazi se na listi ugroženih vrsta u zapadnim evropskim zemljama, a cena mu je znatno veća od crnog.

Od prošle godine prikupljenih količina crnih i belih tartufa, čije je sakupljanje na području nacionalnih parkova prirode zabranjeno, u “Zasavici” pripremaju razne specijalitete. Kako je za “Dnevnik” objasnio  Slobodan Simić, upravnik ovog rezervata, ono što je prikupljeno prošle godine koristi se za lične potrebe i za goste kojima je priroda na srcu.

– Od prikupljenih tartufa pravimo rakiju, jer je dovoljno jedna-dve ove dragocene i aromatične gljive, da žestoko piće dobije šmek. Rakiju , dakako, ne prodajemo već je iznosimo pred posebne goste. Takođe, nudimo i gulaš od mangulice sa tartufiama. Porcija gulaša bez ove gljive je 700, a sa njom 1.000 dinara – kaže Simić.

Po rečima našeg sagovornika ove godine, zbog obilnih kiša, nisu pronađene nove količine crnog tartufa, a da li će nešto biti od belog znaće se narednih meseci.

– Prolećne kiše uticale su na to da crnog tartufa nema, a beli se vadi tek narednog meseca. Kada smo prošle godine saopštili da smo pronašli novu vrstu veoma skupocenog tartufa, bilo je pokušaja “ilegalaca” odnosno tragača za njim da rovare i u specijalnom rezervatu prirode. Sada takvih pokušaja nema, jer imamo dobro organizovanu čuvarsku službu i znamo kako da se nosimo za “nezvanim” gostima – rekao je Simić.

Po oceni Jelene Milošević, predsednice Gljivarskog društvo “Lisičarka” Sremska Mitrovica , priča o tartufama u Srbiji je “tabu” tema, iako je nesporno da se ovde oni mogu pronaći i da bi trebalo učiniti sve kako bi se što više sakupljali i postali izvozni brend.

– Kod nas ne postoje registrovane farme za tartufe, jer oni ne mogu da se uzgajaju. One rastu u hrastovim šumama , a u Srbiji ih je najviše na Fruškoj gori. Cela Fruška gora je zapravo teren na kojem se mogu pronaći tartufi. Registrovnih tragača za tartufama ima malo i oni su se obavezali da će ove godine pronaći stotinak kila i na to su platili porez državi i dobili dozvolu. Ostali “tragači” rade na crno odnosno ilegalno , koriste kučiće da ih pronađu, a koliko tačno nalaze i sakupe to niko ne zna  – objašnjava Jelena Milošević.

Po njenom mišljenju sakupljanje tartufa nikako ne može biti osnovni posao, ali zato može biti dodatni, zbog toga što je vreme njihovog sakupljanja ograničeno na nekoliko meseci.

– Crni tartufi se sakupljaju od jula do polovine avgusta, a beli od septembra do oktobra. Pored kratkog vremena sakupljanja, veliki problem predstavljaju i takse koje registrovani tartufari moraju da plate, jer se često događa da su one znatno veće od vrednosti tartufa  koju tartufari mogu dobiti. Jer, velika fama vlada da su  cene tartufa velike, a praksa pokaže da su manje čak i od takse koja se mora platiti. Tako se često crni tartufi prodaju i  od 30 do 120 evra… – kaže Jelena Milošević.

Ono što je nesporno, naglašava naša sagovornica, jeste da se u Srbiji mora povesti ozbiljna, stručna i naučna priča o potencijalima naše države u pogledu tartufa.

Inače, Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divljih flora i fauna, kod nas su obuhvaćene tri vrste tartufa. Dozvolu za sakupljanje i stavljanje u promet zaštićenih vrsta izdaje Ministarstvo zaštite životne sredine, po pribavljenom mišljenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Za izdavanje dozvola Ministarstvo sprovodi javni kokurs koji se objavljuje najkasnije do 1. marta za tekuću godinu, i sadrži vrste i kolličine koje se mogu sakupiti u tekućoj godini. Zavod za zaštitu prirode Srbije krajem godine dostavlja Ministarstvu kontigente koji su na raspolaganju za sakupljanje u narednoj godini i koji se zajedno sa cenovnikom zaštićenih vrsta objavljuju na intrnet stranici Ministarstva, kao i u “Službenom glasniku RS”.

Izvor:Dnevnik