Portal pametne poljoprivrede

Pre sedam godina, grupa grčkih farmera prestala je da uzgaja duvan i prešla je na alternativu šećeru, koja je u trendu – steviju.

BBC piše kako je grčke duvandžije na takvu odluku naveo mašinski inženjer Christos Stamatis, koji je želeo da oponaša uspeh šest kalifornijskih proizvođača duvana koji su takođe počeli da gaje biljku stevije.

Ekstrakt lišća biljke predstavlja prirodnu, kaloričnu zamenu šećera. Tako je već vekovima, ali je stevija u većoj upotrebi poslednjih desetak godina.

Stamatis je tražio poljoprivrednike u svom rodnom kraju Fthiotida – na njihovim poljima ili za vreme odmora u lokalnim kafićima – kako bi ih ubedio da zasade steviju umesto njihovog manje profitabilnog ratarskog duvana. Njegova snaga uveravanja je delovala, jer je 150 poljoprivrednika dalo 500 evra za osnivanje zadruge Stevia Hellas.

Po njegovim rečima, bila je to prva proizvodnja stevije u Evropi, a sada zadruga zapošljava oko 300 ljudi. Osnovana je 2012. godine i smeštena je nekoliko sati vožnje severno od Atine. Krajem 2018. je propala ali je na putu je da ove godine donese profit, piše BBC News.

Zadruga prodaje tečne ekstrakte stevije i steviju u prahu pod sopstvenim brendom La Mia Stevia, a isto tako izvozi u zapadnu Evropu, Kanadu, SAD i Ujedinjene Arapske Emirate. To je pristup industriji koja ima ogroman potencijal za rast.

Na tržištu raste brže od šećera

Predviđa se da će se globalna prodaja stevije skoro udvostručiti na 818 miliona dolara do 2024. godine, pokazalo je istraživanje tržišta.

Međutim, to i dalje postavlja steviju znatno ispod veličine veštačkih zaslađivača poput aspartama ili sukraloze, za koje se očekuje da će do tada vrediti 2,7 milijardi dolara godišnje. Poređenja radi, predviđa se da će globalno tržište šećera dostići godišnju prodaju od 89 milijardi dolara tokom istog perioda – iako raste sporijim tempom.

Andrev Ohmes, predsednik međunarodnog saveta stevije za trgovinu, priznaje da je stevija još uvek „novo dete na bloku“, ali da će se potrošnja povećavati jer potrošači ograničavaju količinu šećera u ishrani. Potrošnja stevije će porasti za 19-21 odsto u narednih pet do 10 godina, kaže on.

Na prvi pogled stevija izgleda skupo – biljka u prahu na policama supermarketa košta oko 120 evra po kilogramu u poređenju s kilogramom šećera za 0,83 evra, navodi BBC.

I dalje i za i protiv

Ova biljka potiče iz Paragvaja i Brazila u Južnoj Americi, a puni naziv joj je stevia rebaudiana. Njena svojstva bila su poznata domorodačkim grupama vekovima. Na jeziku Guarani poznato je kao „kaa he-he“, što u prevodu znači „slatka biljka“. Japanci su prvi započeli s proizvodnjom stevije u komercijalnim razmerima, 1971. godine. Znatno sporije je sve išlo u SAD-u i Evropi, jer regulatorna tela nisu bila sigurna je li njena upotreba zdravstveno bezbedna. Na primer, 1987. godine američka Uprava za hranu i lekove (FDA) zabranila je stavljanje stevije u promet. Stvari su se promenile 2008. godine kada je FDA dala odobrenje prečišćenom ekstraktu ove biljke. U 2011. godini usledili su EU, Australija i Novi Zeland. Ali Stamatis kaže da je stevija zapravo isplativija, jer se koristi u malim količinama – 200 puta je slađa od šećera.

Zagovornici stevije kažu i da je ekološki prihvatljivija. Uprkos tome, još uvek se vodi rasprava o njenoj upotrebi.

„Ekstrakt stevije, za razliku od svojih hemijskih kolega poput aspartama, ne stvara kiselinu u organizmu“, kaže nutricionistkinja Kimberli Snider. „Takođe ne promoviše srčane bolesti i propadanje zuba, a nema uticaja na nivo šećera u krvi. Ali kapljice praha ili tečnosti u trgovinama prehrambenih proizvoda prerađuju se dodacima koji mogu izazvati naduvenost, proliv ili glavobolju.“

Budući da je slađi od šećera, dodala je, „to bi moglo da produži sklonost potrošača prema slatkišima, čineći više štete nego koristi”.

Ohmes kaže da upotreba stevije umesto šećera „omogućava značajno smanjenje kalorija“.

Međutim, dijetetičarka Rachel Fine ohrabruje svoje klijente da se drže jednostavnog šećera od trske, i uopšte ga koriste manje, osim onih koji se bore sa dijabetesom, koji steviju mogu smatrati održivom alternativom bez uticaja na šećer u krvi.

Svakako, u Grčkoj, zadruga Stevia Hellas cilja na dalji rast.

„Naš sledeći plan je formiranje lanca snabdevanja stevijom sa mediteranskim zemljama poput Italije, Španije, Francuske ili Portugala“, kaže Stamatis.

Zadruga steviju šalje u Francusku na preradu, a na Balkanu će u naredne dve godine biti otvoreno drugo postrojenje za preradu.

„Imamo jedinstvenu klimu za gajenje stevije“, dodaje Stamatis.

I druge zemlje mogu razviti pogodnu klimu za rast stevije dok one postaju „tropske“, kaže Michael Budziszek, stručnjak za globalno zagrevanje i vanredni profesor sa Univerziteta Johnson and Vales Universiti College of Arts and Sciences. Ali obezbeđivanje rasta industrije neće biti lako.

Coca-Cola je na tržištu Britanije 2014. godine predstavila verziju svog pića koje je delimično napravljeno sa stevijom. Ali nakon slabe prodaje, proizvodnju Coca-Cola Life prekinula je tri godine kasnije.