Portal pametne poljoprivrede

Početak žetve suncokreta ne uliva poverenje ratarima jer su prinosi loši, a ni akontnom cenom od 29,5 dinara plus pripadajući PDV, koju je objavila Viktorija grupa, nikako nisu zadovoljni. Za utehu im je što bi kasnije posejan suncokret mogao da izvuče prinos – očekuju da možda i premaši tri tone po hektaru.

Za sada, ranije posejan suncokret daje tek oko dve tone po hektaru.

-Žetva je krenula, suncokret koji je ranije posejan daje dve do dve i po tone po hektaru. Ima puno bolesti, barem na našem području, glave su prazne i do 30 odsto. Nadamo se da će kasnije posejan suncokret dati bolji rod. Procenjujemo da će biti 3,2 do 3,5 tone po hektaru – kaže za Agrosmart poljoprivrednik iz okoline Požarevca Ivan Vučković, predstavnik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Ističe da je startna cena od 29,5 dinara plus PDV neprihvatljiva.

-U našem kraju lokalni otkupljivači krenuli su sa akontacijom od 33 dinara, na svoju ruku, ali s obzirom na to da je Viktorija objavila 29,5 dinara plus PDV i oni će verovatno povući ručnu. Ništa to ne pije vode, realna cena je 35 do 40 dinara – poručuje Vučković.

Međutim, dodaje da mu je od cene važniji prinos. Kаda bi on dostigao 3,5 tone lakše bi se podnela neadekvatna cena.

Ocenjujući da je situacija sa suncokretom ove godine loša on ukazuje na to da se ipak u centralnom delu Srbije povećavaju površine pod ovom kulturom. Razlog je to što je iz godine u godinu jako loša cena pšenice a ulaganja su sve veća zbog čestih tretmana protiv bolesti. Takođe, suncokret dobro podnosi sušu pa je prihvatljiviji.

Sve je osuđeno na propast

Poljoprivrednik Slavko Vukov iz Zrenjanina kaže da je pre mesec i više bilo očigledno da ne mogu biti prinosi kakvi su bili pre dve tri godine.

-А nadali smo se ceni od 300 evra. Obeshrabruje akonktna objavljena cena jer nam iskustvo govori da konačna bude desetak odsto viša u odnosu na nju, pa je to ispod 300 evra – kaže Vukov.

Opet se pokazuje da je neuređeno tržište najveći problem srpske poljoprivrede, naglašava on.

-Otkupljivači prate jedni druge, nema tržišta. Kako Viktorija kaže tako bude, drugi je prate. To je problem nad problemima prisutan nekoliko godina i to ne samo kod suncokreta već i kod svih poljoprivrednih proizvoda. Ministri su obećavali donošenje zakona koji će regulisati odnose na tržištu ali od toga nije bilo ništa. U pitanju je sprega politike i velikih igrača i to je pogubno za poljoprivredu – ukazuje Vukov.

Komentarišući činjenicu da u poslednje vreme izostaju protesti ratara, a ranije ih je bilo, često i zbog cene suncokreta, on kaže da poljoprivrednici u ovakvim tržišnim uslovima gube volju za sve.

-Nismo postigli mnogo protestujući. Nema vajde ni raditi ni živeti ovde. Sve je osuđeno na propast, energije je sve manje i nas je sve manje u ovom poslu. Radi se iz godine u godinu sa sve manje akumulacije, sve manje zarade. U poljoprivredi odavno nije bilo lošije – naglašava Vukov.

Standardni nacionalni prosek i to dobar prosek

Dr Vladimir Miklič sa Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže za Agrosmart da se prognozira prinos od oko tri tone po hektaru.

-Već godinama je to standardni nacionalni prosek i može se reći za područje Srbije da je dobar. To je i u uslovima Evrope dobar prinos i očigledno je da su kod nas agroekološki uslovi za gajenje ove kulture povoljni, zato jer zahvaljujući dobro razvijenom korenu suncokret može da dođe do rezervi vlage i kada neke druge biljne vrste to ne mogu. On uspeva da prevaziđe periode u kojima se pojavljuje nedostatak vlage, a to je ključno za prinos – kaže Miklič.

Osvrćući se na lošiji rod na početku žetve suncokreta on napominje da su obično prve žetve slabije, kreću na peskovitim, lošijim terenima i obično su to slabiji rezultati nego na parcelama gde je kvalitetnije zemljište. Miklič objašnjava da se rane sorte kod nas ne seju u ranim rokovima već u kasnim rokovima – seju se u maju, junu, julu, jer tada više nema vremena za sejanje kasne sorte.

Naš sagovornik ukazuje na to da su uslovi bili dobri za suncokret u toku proizvodne godine. Kada je o kvalitetu reč još se čekaju analize sadržaja ulja a na to utiče više faktora, pre svega veremenski usevi u fazi nalivanja zrna.

-Žetva je u toku, kao i obično počela je na peskovitim terenima gde se faza nalivanja zrna završava mnogo brže. Te prve žetve nisu pravi reper kakav će biti prinos jer se radi o peskovitim terenima gde, ukoliko nije bilo dovoljno padavina, dolazi do brzog prolaska kroz fazu nalivanja zrna. Na ostalim terenima stanje je dobro, sve parcele su čiste od korova, sa dobrm sklopovima. Jedino je na krajnjem severu i severozapadu Bačke bilo bolesti na stablu i korenu – kaže Miklič.

Suncokret je zasejan na oko 220.000 hektara. Nekoliko godina unazad zasniva se proizvodnja na preko 200.000 hektara što je rast u odnosu na raniji period kada smo imali oko 140.000 hektara.

S. Gluščević