banner-image
banner-image

EU poljoprivreda od 2021. do 2027: Održivost, veće subvencije malim farmerima, podrška mladima

Evropska komisija pripremila je preporuke za 27 strateških planova Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) za 27 zemalja EU. Komisija je svakoj zemlji EU dala specifične sugestije kako bi pomogla u izradi njihovih nacionalnih strateških planova ZPP-a identifikujući ključne oblasti na koje bi se zemlje EU trebale usredsrediti.

Sve se to radi kako bi se osiguralo postizanje devet specifičnih ciljeva ZPP, odnosno da bi se doprinelo implementaciji zelenog dogovora i strategije „Od njive do kuhinjskog stola“ (Farm to Fork).  Pomenimo, reforma ZPP-a privodi se kraju, a plan je bio da se završi pre početka programskog razdoblja 2021-2027. Nova poljoprivredna politika usredsređena je na održivi razvoj poljoprivrede i kvalitet života u ruralnim područjima. Kada je o strategiji “Od njive do kuhinjskog stola” reč, ona leži u osnovi Evropskog zelenog dogovora, kao jedan od važnijih ciljeva da prehrambeni sistem bude zdrav, održiv i ekološki prihvatljiv.

U tom kontekstu Brisel je dao preporuke državama EU za izradu strateških planova ZPP, a sledeći korak je da ih Komisija odobri, koristeći preporuke kao važan referentni dokument za procenu planova.

Kako se navodi u saopštenju EK, rezultat pregovora sa suzakonodavcima odrediće određeni vremenski okvir u vezi sa strateškim planovima ZPP-a, uključujući formalno podnošenje država članica i odobrenje Komisije. Ako se politički sporazum zaključi do proleća 2021. godine, države članice bi tada imale rok do 1. januara 2022. da podnesu svoje planove.

Evropska komisija je 2018. iznela svoj predlog buduće zajedničke poljoprivredne politike sa ciljem da poljoprivredna politika EU učini održivijom, elastičnijom i fleksibilnijom kako bi mogla da nastavi da pruža sigurnost hrane širom EU.

Predlog Komisije sastojao se od tri uredbe: uredbe o strateškom planu ZPP-a, horizontalne regulacije i izmena i dopuna uredbe o zajedničkom uređenju tržišta.

Ključni element predloga Komisije je da će za period 2021. – 2027. najmanje 30 odsto ukupnih izdataka EU doprineti klimatskim akcijama. ZPP treba da doprinese ovom cilju sa 40 odsto svojih ukupnih troškova.

Poboljšani uslovi koje je predložila Komisija povezuju direktna plaćanja i određene mere ruralnog razvoja sa novim načinom rada, sa više poljoprivrednih praksi i standarda koji su prihvatljiviji za životnu sredinu i klimu poznatiji kao „Zakonski zahtevi za upravljanje (SMR)“ i „Dobri poljoprivredni i ekološki uslovi“ (GAEC).

Potpuno nova karakteristika su takozvane obavezne eko-šeme u prvom stubu, koje su godišnje obaveze i isplate namenjene nagrađivanju poljoprivrednika što su otišli ​​još dalje u primeni održive poljoprivredne prakse (npr. agroekologija, precizna poljoprivreda…).

Konačno, Komisija predlaže ograničavanje 30 odsto izdataka za ruralni razvoj za obaveze upravljanja životnom sredinom i klimom. Kroz takve mere, ZPP će poljoprivredu staviti u središte evropskog zelenog dogovora.

Kada je o direktnim plaćanjima farmerima reč, podrška prihodu ostaće suštinski deo ZPP-a, a direktna plaćanja će i dalje biti zasnovana na veličini farme u hektarima. Međutim, budući ZPP mora dati prioritet malim i srednjim farmama i podstaći mlade poljoprivrednike da se pridruže toj profesiji.

Zbog toga je Komisija predložila:

  • viši nivo podrške po hektaru za mala i srednja gazdinstva (redistributivna isplata);
  • smanjenje udela primljenih direktnih plaćanja iznad 60.000 evra po gazdinstvu i ograničenje isplate na 100.000 evra po gazdinstvu, u cilju obezbeđivanja pravednije raspodele plaćanja;
  • najmanje dva odsto direktnih plaćanja država članica za mlade poljoprivrednike

Posebno se ističe da zemlje EU moraju osigurati da podršku dobiju samo istinski poljoprivrednici.

S. Kuprešanin