Portal pametne poljoprivrede

Marina Petković iz okoline Leskovca jedna je od malobrojnih profesionalnih pčelarki na našem prostoru. Godinama se uspešno bavi uzgojem visokokvalitetnih matica i rojeva, kao i proizvodnjom meda. Pored toga, svoju veštinu, znanje, strast i ljubav prema pčelama prenosi, ne samo na pčelare početnike, već i na decu. U ovom članku ona nam otkriva kako možete da prepoznate kvalitetnu maticu, šta treba uraditi u narednom periodu, kao i druge tajne svog puta i zanata.

U selu Donji Bunibrod blizu Leskovca živi jedna izuzetna žena. Marina Petković bavi se pčelarstvom punih 16 godina i jedna je od malobrojnih priznatih pčelarki. Kako kaže, ljubav prema pčelama nastala je još u ranom detinjstvu, međutim, tek u tridesetim, nakon što se ostvarila kao majka, mogla je da se posveti ovom poslu.

– U to vreme je bilo jako teško naći posao, a ja sam želela da ga vodim sama. Osim toga, želela sam posao koji je vezan za prirodu i uključuje kreativnost – da mogu stalno da napredujem i istražujem. Niko nije imao odgovor na ono što tražim – započinje svoju životnu priču Marina.

Njen deda i otac su se kratko bavili pčelarstvom, a kada je kao odrasla žena ponovo došla u kontak sa pčelama, instiktivno je prepoznala svoj poziv.

– Bila sam oduševljena, praktično ništa nisam znala i svim srcem sam prihvatila izazov. Počela sam da posmatram organizaciju, rad, požrtvovanost pčela, volju za opstankom i znala sam da sam na pravom putu – priča nam Marina.

Počela je sama da ulaže u svoje znanje, košnice, pčele. Čitala je svu literaturu do koje je mogla da dođe, posećivanja predavanja, sajmove. Kako sama kaže, ništa joj nije bilo teško, jer je ljubav prema pčelama sve više rasla, a entuzijazam prema pčelarstvu postajao je sve veći.

– Ključna godina je bila 2004. Te godine sam dobila od jedne košnice 45 kilograma meda. U međuvremenu sam naučila da pčelarstvo nije samo med, već mnogo više od toga. Tada sam bila potpuno sigurna da je u njemu budućnost moje cele porodice. Dogovorili smo se da nastavimo porodično sa ulaganjima, tako da smo svake godine duplirali broj košnica – kaže Marina.

Naša sagovornica sada ima preko 100 košnica, proizvodi med, ali se bavi i uzgojem rojeva, matičnjaka i matica. Pored toga, ova vredna žena pravi razne proizvode od meda.

– Kombinujem med sa drugim pčelinjim proizvodima, kao što je polen, propolis, mleč. Pravim suvo voće u medu, saće u medu. Pravim visokvalitetne sapune, razne meleme, propolis masti, labela… Vodim računa o kvalitetu i takav proizvod uvek nađe put do kupca – kaže Marina.

Žena u svetu pčelarstva

Možda ovo sve zvuči poput bajke, ali Marinin put kroz svet pčelarstva nije bio ni malo lak.

 – Morate shvatiti da se u našoj zemlji ovim poslom tradicionalno bave muškarci. Retko ćete čuti pojam “pčelarka”, a kamoli “profesionalna pčelarka”. Neretko sam nailazila na predrasude, pa i diskriminaciju, u kontekstu da ja to ne radim dobro kao oni. Ali, to je normalno, jer ja živim u takvoj sredini. Zato sam morala duplo, ako ne i troduplo da se dokazujem, kako bih podigla vrednost sopstvenog rada i svojih proizvoda. Ja sam svojim radom i znanjem pokazala svojim kolegama da i te kako mogu da im pariram – kaže Marina.

Godine upornog i napornog rada Marini su donele zasluženo i dugoočekivano priznanje kolega pčelara.  Udruženje pčelara je prepoznalo njene rezultate, te je nagrađena sa nekoliko diploma za rad, kao i zvanjem “zaslužni pčelar”.

Umetnost pčelarstva: Uzgoj matica, matičnjaka i rojeva

Marinin glavni posao nije proizvodnja meda, već odgajanje visokokvalitetnih matica i rojeva.

– Za taj posao mi je bila potrebna čitava decenija učenja i iskustva. To je za mene bio izazov i to radim već punih 6 godina. Na taj način pomažem pčelarima u okruženju da uvećaju broj pčelinjih zajednica i utičem na razvoj pčelarstva – punog srca priča nam Marina.

Naša sagovornica godišnje odneguje oko 150 matica kojima posveti svu svoju dušu, znanje i umeće.

– Odgoj počinje od presađivanja larvi specijalnom iglom, tako što odaberem roditeljsko društvo, zatim starter i potom odgajivačko društvo. Osim startera, sve ostalo radim uz prisustvo matice, jer tako najmanje remetim rad pčela u košnici, a to mi je jako važno – objašnjava nam Marina.

Kako radi sama, ni cene nisu visoke. Na primer, matica je 1.200 dinara, a isporučuje se isključivo u kavezu sa 5-7 pčela pratilja, i to sa razlogom.

– Pčele pratilje čuvaju, hrane i brane maticu. Na ovaj način ona manje doživljava stres i mirnija je, pa je pčele u novoj zajednici lakše prihvataju – objašnjava Marina.

Pored matica, naša sagovornica se bavi i uzgojem rojeva. Pravi, takozvane, zbirne rojeve u koje, posle formiranja, dodaje mladu, proverenu, obeleženu i uparenu maticu.

– Ja rojeve isporučujem na ramovima i to: 3 rama legla, 2 rama hrane, pčele i obeleženu mladu maticu. Cena je oko 6.000 dinara, mada to zavisi od broja pčela – navodi Marina.

Kako prepoznati dobru maticu?

Kako Marina objašnjava, larva se uzima od majke matice koju odgajivač prati 4 godine i koja je pokazala željene osobine: da dobro sakuplja nektar, da je otporna na bolesti (da ima dobro higijensko ponašanje), da nije agresivna, nije sklona rojenju, itd.

– Mlada matica se, takođe, ocenjuje po kvalitetu legla. Mora da ga zaleže kopaktno, bez preskakanja ćelija, u koncentričnim krugovima. Matica mora da ima dobar feromon i da drži pčele pod kontrolom i na okupu – objašnjava Marina.

Misija širenja znanja o pčelarstvu

 Ako znamo da svaki treći zalogaj čoveka zavisi od pčela i njihovog oprašivanja biljaka, Marinina potreba da se bavi edukacijom i prenošenjem ljubavi i znanja o pčelama nekako je došla sasvim spontano.

Njen osnovni stub učenja je da pčelar mora da poštuje prirodu i ne sme da bude pohlepan.

– Pčelar mora da poštuje zakone prirode i pčelinje zajednice. Ne sme nikako da remeti ravnotežu i da oduzima med pčelama koji im je neophodan za prezimljavanje. Ne sme da bude pohlepan! Mi moramo stalno da učimo i posmatramo svoja društva, jer samo prave mere u pravo vreme donose rezultate – navodi Marina.

Kako smo sada u martu,  njen savet početnicima je da urade prvi prolećni pregled i utvrde prisustvo matice u košnici. Ako negde nema matice, treba spojiti tu zajednicu sa drugom jakom zajednicom.

– Takođe, treba očistiti i dezinfikovati podnjaču i obratiti pažnju na zdravlje pčela. Obavezno se konsultovati sa stručnim licem, ako ima uginuća. Pored toga, treba dodati hranu iz rezerve. Zatim, kada krene veći unos polena, treba povući crno i loše saće u stranu, a potom iz košnice i dodavati satne osnove krajem marta, a shodno jačini i potrebi društva – navodi Marina.

Ohrabrivanje i osnaživanje žena u ruralnim sredinama

Marinin put je bio trnovit ali, baveći se pčelama, stekla je samopouzdanje i naučila dobro da organizuje posao, baš kao što to rade pčele.

Kako sama navodi, pčelarstvo joj je pomoglo da izgradi sebe, da razume prirodu i značaj širenja znanja. Pčelarstvo joj je donelo životna prijateljstva i mogućnost da se samostalno i uspešno bavim onim što voli, a da nije morala da ode iz mesta gde je rođena.

To isto želi i drugim ženama sa sela, kojima pomaže kao mentorka u okviru mreže “Jezgro”.

Decu treba učiti da vole pčele, a ne da ih se plaše

Marinin cilj je da, pored edukovanja odraslih i osnaživanje žena, nauči što više dece o životu pčela i pčelarstvu.

– Najdraže vreme u pčelinjaku mi je sa mladim pčelarima i pčelarkama koji su željni znanja i koji odišu ushićenjem i imaju ona poseban sjaj u očima, dok mi postavljaju 1000 pitanja. Jedan od ciljeva je da prenesem znanje deci, a posebno devojčicama. Zbog toga smo moja porodica i ja već treću godinu za redom domaćini međunarodnog dana devojčica, kada mlade devojke i devojčice dolaze u naš dom, uče i rade sa pčelama. Najsrećnija sam kada im odagnam strah, probudim interesovanje i oduševljenje. Kada vidim da su deca istinski shvatila značaj pčela za našu planetu i da su razumela i zavolela ta stvorenja. Na kraju krajeva, mi smo planetu pozajmili od naše dece i treba da se zapitamo šta im sutra ostavljamo  – zaključuje Marina.

Tijana Todorović

Autorka fotografija: Marina Petković, profesionalna pčelarka