Portal pametne poljoprivrede

Na plodu paradajza ponekad se mogu uočiti suva ulegnuća na cvetnim završecima, koja je zahvatila trulež. Ova pojava posebno je izražena kod prvih formiranih plodova u sezoni koji su dobro prihranjivani i pažljivo negovani, kao i u uslovima dugotrajne suše tokom letnjeg perioda. Ovaj poremećaj se naziva vršna trulež, a pored paradajza  pogađa i papriku i plavi patlidžan, mada nešto ređe.

Vršna trulež se u početnoj fazi manifestuje u vidu vodenastih tačaka na cvetnim završecima odnosno na dnu ploda paradajza. Zahvaćeno tkivo ubrzano propada i površina ploda postaje ulegnuta na tom mestu, tamno braon ili crne boje i kožaste strukture. Iako se može javiti u bilo kom periodu tokom sazrevanja ploda, ipak najčešće pogađa prve  plodove u sezoni.

Osnovni uzrok vršne truleži je nedostatak kalcijuma u tkivu paradajza. Iako biljka preuzima kalcijum iz zemljišta putem korenovog sistema, kalcijum se skladišti u samo jednom njenom delu. Tako je moguće da se trulež javi čak i ako zemljište obiluje kalcijumom, pa i onda kada ga u dovoljnim količinama ima i u stablu i listovima paradajza. Rastući delovi biljke, naročito plodovi koji se razvijaju moraju imati kontinuirano snabdevanje kalcijumom kako bi se sprečilo nastajanje ovih truležnih tačaka na plodu.

Vršna trulež tesno je povezana sa nedostatkom vlage u zemljištu tokom sezone rasta paradajza. Naime, budući da je za protok kalcijuma kroz biljku neophodna dobra snabdevenost zemljišta vlagom, u uslovima suše, plodovi nastavljaju da se razvijaju ali zahvaćeni deficitom kalcijuma. Prebrz rast biljke takođe može dovesti do pojave vršne truleži s obzirom na to da je kalcijum potreban plodu u periodu najaktivnijeg razvoja, a tada postoji opasnost da biljka putem korena ne može da dopremi dovoljne količine kalcijuma iz zemljišta koje bi ispratile ubrzan razvoj ploda. Stoga je važno ne prisiljavati biljku da raste brže nego što je uobičajeno kako bi se izbegla pojava vršne truleži.

Smanjen unos i iskorišćenje vlage iz zemljišta može biti posledica oštećenja korena biljke. Stoga je preporučljivo ne kultivirati previše blizu biljke kako se koren ne bi oštetio kao i ne spržiti koren biljke preobilnim đubrenjem jer u tom slučaju, dopremanje nutrijenata i vode iz zemljišta putem korena postaje redukovano. Sa druge strane, zemljišta koja su previše natopljena vodom odnosno koja su loše drenirana takođe utiču na sposobnost korenovog sistema biljke da usvaja nutrijente iz zemljišta.

I zemljišta koja su u čestoj eksploataciji karakteriše nizak nivo kalcijuma. Nedostatak kalcijuma utvrđuje se analizom zemljišta i koriguje dodavanjem kreča u količinama preporučenim sprovedenom analizom. Kreč nikako nije preporučljivo dodavati bez prethodnog testiranja zemljišta.

 Prevencija vršne truleži

Paradajz bi trebalo uzgajatii na dobro dreniranom zemljištu, bogatom organskom materijom čija je pH vrednost u rasponu od 6.5-7.5. Đubrenje i eventualno dodavanje kreča u zemljište bi trebalo upodobiti sa prethodno izvršenom analizom zemljišta. Načelno bi trebalo koristiti đubriva sa nižim sadržajem azota a višim sadržajem fosfora, u približnim formulacijama poput  4-12-4, odnosno 5-20-5 kako bi se rizici za pojavu vršne truleži, što je moguće više redukovali.

Takođe je preporučljivo izbegavati dublju kultivaciju zemljišta u okolini biljke, naročito nakon pojave plodova a posebno u uslovima suše. Blago okopavanje motikom najčešće je sasvim dovoljno za uspešnu kontrolu korova.

Konzistentna snabdevenost zemljišta vlagom, od posebnog je značaja u uzgoju paradajza. Tokom čitave sezone vegetacije a posebno u fazi razvoja ploda paradajzu je potrebna konstantna snabdevenost vlagom, bilo uz pomoć padavina ili uz navodnjavanje. Navodnjavanje odnosno zalivanje paradajza bolje je sprovoditi natapanjem korena nego polivanjem stabljike i lisne mase odgore.

Malčiranjem paradajza doprinosi se boljem zadržavanju vlage u zemljištu. Kao malč koristi se organska materija, poput slame koja u sebi ne nosi semena korova, iseckane trave, mahovine kao i komadića drveta.

Obolele plodove trebalo bi odstraniti čim se uoče prvi znaci. S obzirom na to da se vršna trulež ne prenosi sa biljke na biljku niti sa ploda na plod, moguće je da iako se javi na najranijim plodovima, kasniji plodovi iste biljke ne budu uopšte njome zahvaćeni. Kod ovog poremećaja u razvoju ploda paradajza, fungicidi i insekticidi, kao mere kontrole, pokazali su se kao beskorisni.

Referenca: Michigan State universitz, MSU Extension