Portal pametne poljoprivrede

Pod pojmom malč podrazumeva se bilo koji materijal, organski ili neorganski, kojim se pokriva površina zemljišta u bašti ili na polju. Koje su prednosti malčiranja, prateći problemi i kako se pravilno postavlja malč saznaćete u narednim redovima.

Prednosti malčiranja

Pored toga što izgleda dekorativno, malč u velikoj meri koristi zemljištu i biljkama. Pre svega, upotrebom malča redukuje se gubitak vlage u zemljištu budući da sloj malč materijala štiti zemlju od direktne izloženosti sunčevim zracima. Zatim, uz pomoć malča zemljište ostaje hladnije tokom letnjih meseci dok tokom zime malč podloga služi kao izolator koji štiti koren biljaka od izmrzavanja. Razlaganjem materijala kojim se zemljište malčiralo, tlo se obogaćuje organskom materijom, a povećanjem nivoa humusa u zemljištu, poboljšava se vlažnost kao i dugotrajnija raspoloživost nutrijenata, struktura zemljišta kao i drenaža. Malč takođe podstiče aktivnost korisnih mikroorganizama, suzbija razvoj korova i nekih oboljenja kod biljaka a ujedno i štiti tlo od erozije.

Organski nasuprot neorganskom malču

Budući da se sastoji od prirodnih materijala, svojstvo organskog malča je da se tokom vremena razgrađuje. Razgradnjom malča, zemljište se obogaćuje organskom materijom i nutrijentima dok se razvoj pojedinih biljnih bolesti inhibira. Povećani sadržaj organske materije u zemljištu pospešuje njegovu rastresenost i drenažu, retenciju vlage, redukuje zbijenost tla i privlači gliste koje dodatno rastresaju tlo. S obzirom na to da se organski materijal razgrađuje, potrebno ga je dodavati u određenim vremenskim intervalima od jedne do četiri godine, u zavisnosti od vrste materijala kojim se zemljište malčiralo.

Neorganski malč, sa druge strane, podrazumeva upotrebu kamenčića, geotekstilnih pokrivača, tkanina i plastike. Svojstvo tkanina za polje i plastike je da tokom vremena propada te zahteva zamenu. Postavljanje neorganske malč podloge je često daleko teže i zahtevnije od organske i uz ovakvu podlogu potrebno je više zalivanja (navodnjavanja) budući da voda najčešće ne može da prodre kroz ove materijale do zemljišta. Specifičnost pojedinih vrsta neorganskih malčeva je da su dizajnirani tako da  reflektuju svetlost kako bi odvratili insekte od biljaka.

Pravilno mačiranje prirodnim materijalima

Malč podlogu ne bi trebalo postavljati uz stablo biljaka tako da ostvaruje direktan kontakt, budući da ako stablo zadržava prevelike količine vlage može doći do pojave nekih bolesti poput truljenja. Malč tik uz stablo biljke takođe može poslužiti kao sklonište za glodare koji se hrane korom drveća ili grizu stabla biljaka.

Previše debeo sloj malča takođe može izazvati probleme, naročio ako se radi o vrsti koje za osnovu ima neki oblik drveta. Naime, drveni malč tokom razgradnje oslobađa velike temperature te ovo može izazvati sušenje malč podloge. Ovo pogoduje razvoju gljivica koje stvaraju okruženje za nepropuštanje vode ka zemljištu što za posledicu ima nedovoljnu snabdevenost biljaka vodom.

Preduboko malčiranje dovodi do suprotnih efekata, odnosno do prevelike vlage u zemljištu što može dovesti do truljenja korena ili stabla kao i do nesnabdevenosti biljke dovoljnom količinom kiseonika. Stoga je najbolje malčirati podlogom od 2-8 cm debljine.

Malč od drvnih ostataka zahteva posebnu pažnju

Malč od drveta ili kore od drveta potrebno je temeljno nakvasiti prilikom postavljanja. Naime, kako malč kojem je osnova drvo oslobađa velike temperature prilikom razgradnje posebno ako je zapakovan ili se čuva na gomili, te prilikom rasprostiranja po zemljištu, mikroorganizmi telerantni na visoke temperature odumiru kako se malč podloga hladi. Ako se dozvoli da se ovaj malč ohladi, štetne gljivice će ga naseliti i napraviti vodoodbojnu površinu.

Takođe, pre postavljanja malča od drveta, zemljište je potrebno nađubriti azotom. Naime, zemljišni mikroorganizmi koji razgrađuju organsku materiju, naročito drvnog porekla, konkurišu za ograničene količine azota u zemljištu sa posađenim biljkama, kako onim jednogodišnjim tako i perenama koje se suočavaju sa deficitom azota. Ovo se manifestuje žutim listovima, te je dodavanje azotnog đubriva pre malčiranja drvnim ostacima preporučljivo.

Problemi povezani sa malčiranjem

Pojava takozvane „artiljerijske gljivice“ povezana je sa malčiranjem. Naime, ova malena, narandžasto-braon struktura, sadrži crne tačkaste spore koje ispaljuje u vazduh a one se lepe za bilo koju podlogu na koju padnu. Mogu se uočiti na lišću biljaka a čak i na fasadi kuće i veoma ih je teško ukloniti.

Pored gljivica, karakterstična je i pojava sluzave buđi. Ova buđ je žućkaste ili narandžaste boje i proizvodi malene spore koje na kraju bivaju oduvane vetrom.

Ukoliko malč podloga počne da se oseća na amonijak ili sumpor, odnosno poprimi miris alkohola ili sirćeta, malč se najverovatnije ukiselio. Ovo se najčešće događa koda je malč od drvnih ostataka previsoko nagomilan, te njegov središnji deo nema dovoljno kiseonika što rezultira anaerobnim aktivnostima koje proizvode sirćetnu kiselinu u malču. Malč koji se ukiselio je toksičan za biljke i ukoliko se u ovom obliku rasprostre po bašti ili polju, isparljiva kiselina će ubrzo naterati biljke da se osuše i uvenu. Ovakav malč tretira se tako što se rasprostre u veoma tankom sloju, natopi vodom i ostavi da se osuši. Nakon nekoliko dana vetrenja, miris bi trebalo da nestane i malč je onda bezbedan za primenu i postavljanje oko biljaka.

Reciklažni drvni otpad, sitno iseckan u industrijskoj obradi i prebojen, često se koristi kao malč. Ovakvi komercijalni malčevi, često se brže razgrađuju od onih potpuno prirodnih, a usled bojenja i obrade, često sadrže i neke neželjene supstance koje nisu dobrodošle u bašti sa povrćem.

Referenca:  Mulch Basics, UConn Home and Garden Education Center