Portal pametne poljoprivrede

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji je u 2022. godini procenjena ukupna proizvodnja pšenice u iznosu od 3.113.085 tona. Prosečan rod po hetkaru bio je 4,9 tona. Procena je da Srbija od toga ima za izvoz najmanje milion tona hlebnog zrna! Mlinari traže isplatu razlike između tržišne i uredbom oganičene cene isporučenih malih pakovanja brašna!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) od 5. septembra 2022. godine u Srbiji se procenjuje da je ukupna proizvodnja pšenice roda 2022. godine iznosila oko 3.113.085 tona, uz prosečan prinos od 4,9 tona po hektaru. Procenjuje se da se za izvoz u ekonomskoj 2022/23 godini ima najmanje oko milion tona pšenice, ističe Zdravko Šajatović, direktor Udruženja mlinara ,,Žitounije’’.

Kao što je poznato, Vlada Srbije je, u cilju obezbeđivanja sigurnosti i stabilnosti snabdevanja građana najvažnijim prehrambenim proizvodima po prihvatljivim cenama, donela uredbu (koja je nekoliko puta produžavana i dopunjavana) na koji način je ograničila cene određenih proizvoda. Ovom uredbom obuhvaćeno je i brašno T-400 i T-500 malih pakovanja (od jedan do pet kilograma), čije su cene zamrznute na zatečenom nivou na dan 15.11.2021.godine, navodi Šajatović.

Država troškove socijalne politike prebacila na teret mlinara i zaboravila ih

Mlinovi su u prethodnom periodu (od decembra 2021. godine do 31. jula 2022. godine), u skladu sa uredbom, u celosti ispunjavali svoje obaveze u snabdevanju građana malim pakovanjima brašna, na koji način su dali svoj puni doprinos stabilnom i sigurnom snabdevanju građana, kako po količinama, tako i po odgovarajućim cenama. U navedenom periodu tržištu je isporučeno 36.389 tona malih pakovanja brašna. S obzirom da je Vlada Srbije, svesno, troškove socijalne politike prebacila na teret mlinske industrije (umesto na budžet), Poslovno udruženje industrijskih mlinova Srbije je zahtevalo da Vlada nadoknadi  mlinovima razliku između tržišne i uredbom ograničene cene malih pakovanja brašna!

Vlada Srbije je prihvatila zahtev ,,Žitounije’’, tako da je mlinovima (proizvođačima malih pakovanja brašna) obezbedila za decembar 2021. i januar 2022. da u povoljnom paritetu kupe od Robnih rezervi Srbije 15.000 tona pšenice, a za februar i mart 2022. godine isplaćeno je 160 miliona dinara.

Posle navedenog perioda, mlinovi – proizvođači malih pakovanja brašna T-400 glatko i  T-500 (od jedan do pet kilograma) u skladu sa Uredbom o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, u vremenu april, maj, jun i jul 2022. godine isporučili su tržištu 16.130 tona navedenih tipova brašna i za taj period ni do danas nije izvršena nadoknada razlike u ceni. Iz tog razloga, mlinovi nude državi rešenja da uradi ono što je imala obavezu do sada. A to je da isplati razliku u ceni koja nije urađena za mesece april, maj, jun i jul 2022. godine za količinu od 16.130 tona brašna. Iz budžeta treba obezbedi 193,55 miliona dinara, a sve u skladu sa Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Ukoliko postoji problem obezbeđivanja dodatnih finansijskih sredstava iz agrarnog budžeta (ili budžetske rezerve) „Žitounija“ predlaže Vladi da primeni već korišćeni model isplate mlinarima kao za decembar 2021. godine i januar 2022. godine, tako da se mlinovima – proizvođačima malih pakovanja brašna, zaključkom Vlade, pod istim uslovima, kao i početkom 2022.godine (paritet i cene pšenice)  obezbedi kupovina pšenice iz robnih rezervi u količini od 29.034 tona pšenice.

Mlinovi su garant snabdevanja tržišta brašnom

-Posebno napominjemo da su mlinovi opterećeni sve većim troškovima poslovanja: cena pšenice je u poslednja dva meseca porasla za oko četiri dinara po kilogamu, a kontinuirano rastu cene energije, papirne ambalaže, radne snage, a posebno kamata (koje po revolving kreditima već iznose sedam do osam odsto godišnje! Stoga smatramo da je traženi iznos sredstava relativno mali, a mlinarima – proizvođačima malih pakovanja brašna, ta sredstva mnogo znače, i ne postoje razlozi da Vlada Srbije ne bi mogla udovoljiti ovom zahtevu, posebno imajući u vidu da je mlinska industrija jedini garant urednog i stabilnog snabdevanja tržišta brašnom, a destabilizacijom ove proizvodnje,  destabilizovaće se i domaće tržište brašna, što se u ovo krizno vreme ne sme dozvoliti, ističe Šajatović.

Izvoz pšenice roda 2022. godine do sada iznosi 321.474 tone. Pored toga za to vreme iz Srbije je u svet izvezeno  brašna od pšenice (u ekonomskoj 2022/2023. godini) 50.538 tona. Bilans pšenice za ekonomsku 2022/23 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2022. godine i podataka Uprave carina koji se odnose na mesečni izvoz pšenice i brašna iz Srbije. Sve ostale kategorije koje sadrže predmetni bilans procenjene su na osnovu višegodišnjeg iskustva.

Bilans pšenice za ekonomsku 2022/23 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2022. godine i  podataka Uprave carina koji se odnose na mesečni izvoz pšenice i brašna iz Srbije.  Sve ostale kategorije koje sadrže predmetni bilans procenjene su na osnovu višegodišnjeg iskustva.

Prema raspoloživim podacima  Uprave carina dostavljamo Vam podatke o izvozu  pšenice i brašna u tekućoj ekonomskoj godini jul 2022 – jun 2023:

Najveći kupac pšenice u Srbiji posle žetve u 2022. godini je Italija u koju je otpremljeno 93.336 tona hlebnog zrna. U ovoj godini u Rumuniju – luku Konstanca ukupno je izvezeno 55.314 tone, na Kosovo 44.590 tona, dok je Makedonija kupila od Srbije 40.832 tone pšenice do sada. U Bosnu i Hercegovinu je otpremljeno 37.245 tone hlebnog  žita. Posle žetve u 2022. godini iz Srbije je u Albaniju otpremljeno 26.818 tona pšenice, u Crnu Goru 8.901 tona, zatim u Austriju 7.344 tone, Nemačku 43 tone i u druge države još 7.051 tona pšenice.

Istovremeno, pored pšenice svet je u Srbiji kupovao i brašno. Tako je od jula 2022. godine, dakle, posle žetve, pa do kraja oktobra 2022. godine iz Srbije u svet otpremljeno i 50.538 tona pšeničnog brašna. Najveći kupac je Makedonija u koju je izvezeno 20.867 tona brašna, zatim Crna Gora u koju je poslato 13.705 tona, pa slede Bosna i Hercegovina koja je u Srbiji kupila 10.351 tona brašna, zatim Hrvatska u koju je izvezeno 2.548 tona, pa Albanija sa 1.614 tona, Kosovo sa 825, Rumunija je kupila u Srbiji 150 tona brašna, dok je u Italiju poslato 23 tone brašna i u druge države ukupno 432 tone.

Prosečna izvozna cena pšenice (prosti prosek) iznosila je:

• septembar 2021.godine ………………. 216,24 evra/tona
• oktobar 2021.godine ………………….. 233,83 evra/tona
• novembar 2021.godine ………………. 247,27 evra/tona
• decembar 2021.godine ……………….. 255,16 evra/tona
• januar 2022.godine ……………………. 259,25 evra/tona
• februar 2022.godine……………………. 262,65 evra/tona
• mart 2022. godine ……………………..  283,00 evra/tona
• april 2022. godine ……………………..  305,58 evra/tona
• maj 2022.godine…………………………. 285,11 evra/tona
• jun 2022.godine …………………………. 315,52 evra/tona
• jul 2022.godine………………………….. 317,15 evra/tona
• avgust 2022.godine…………………….. 325,25 evra/tona
• septembar 2022.godine………………. 343,45 evra/tona
• oktobar 2022.godine………………….. 355,24 evra/tona

Izvoz brašna u oktobru 2022. godine, iznosio je 13.159 tona:  

Prosečna izvozna cena brašna (prosti prosek) iznosila je:  

• septembar 2021.godine ………………. 263,96 evra/tona
• oktobar 2021.godine ……………………287,42 evra/tona
• novembar 2021.godine ………………. 318,77 evra/tona
• decembar 2021.godine ………………. 340,90 evra/tona
• januar 2022.godine……………………. 345,27 evra/tona
• februar 2022.godine…………………… 349,13 evra/tona
• mart 2022. godine……………………… 369,79 evra/tona
• april 2022.godine ………………………. nije bilo izvoza
• maj 2022.godine………………………… 434,68 evra/tona
• jun 2022. godine ………………………..448,95 evra/tona
• jul 2022. godine ……………………….. 434,41 evra/tona
• avgust 2022. godine…………………… 431,91 evra/tona
• septembar 2022. godine………………429,16 evra/tona
• oktobar 2022. godine………………….449,25 evra/tona

B. Gulan