Portal pametne poljoprivrede

Marko Nikolić ima dugogodišnje iskustvo u uzgoju leske i proizvodi lešnik izuzetnog kvaliteta. Pod brendom “Baš naš lešnik” uspešno se bavi prodajom, a rado je sa nama podelio informacije o početnim ulaganjima, troškovima i problemima, kao svoje znanje o uzgoju stečeno iz literature, ali i sa terena kako bi pomogao svima koji žele da se bave proizvodnjom lešnika.

Marko Nikolić gaji lesku na površini od 3,5 hektara u okolini Požarevca, selo Oreovica. Zanimalo nas je kako je došao na ideju da gaji lesku.

– Lešnik sam počeo da uzgajam sasvim slučajno. Tokom neobaveznog razgovora sa prijateljem potegla se tema o uzgoju lešnika. Iako smo svi rođeni u Beogradu i kako volim da kažem “u parnom grejanju”, odnosno nismo skoro nikakve veze imali sa voćarstvom, zbog velike ljubavi prema prirodi i dobrih radnih navika privukla me je tema o lešniku – priča nam Marko.

Kako navodi, od ukupno 3,5 hektara površine pod leskom oko 175 ari je u desetoj godini, a drugih 175 ari je u drugoj godini. Dominantne su italijanske okrugle sorte (rimski, tonda romana i tonda de la lange). Pored ovih sorti imaju i istarski okrugli, istarski duguljasti, enis i crveni lambert.

Što se tiče prinosa, naš sagovornik kaže, da su ove godine sa površine od 175 ari, gde svoj život živi oko 1.000 sadnica leske, imali prinos od 2.300 kg lešnika u ljusci.

Obratite veliku pažnju na sadni materijal

– Moram da kažem da je prinos do sada varirao, jer smo imali problem sa sadnicama i to je ono na šta svako mora da obrati pažnju na samom početku. Iz prve ture sadnica ostalo nam je samo 30%. Bilo je problema sa prijemom, sušenjem, krađom sadnica i lošim sadnim materijalom pa smo povadili u 8-oj godini preko 80 sadnica. Zbog toga u starijem zasadu imamo sadnice koje su u 10-oj godina, ali i sadnica starosti od 8, 6, 4, pa i 2 godine, jer kako su se gore navedeni problemi dešavali, tako smo zamenjivali sadnice sa novim, mladim – navodi Marko.

On preporučuje žbunasti lešnik, a ne kalemljeni.

– Iz ličnog iskustva ne preporučujem sadnju kalemljenog lešnika. Mi smo krenuli sa njim i imali ogromnih problema. Novi zasad je žbun i stari zasad smo oko 70% prebacili na žbun, sa namerom da sve prebacimo – kaže Marko.

Dakle, jako je bitan sadni materijal i izbor sorti, jer je to ono sa čime se nastupa na tržištu.

–  Ponovo naglašavam – Jako je važno da se nabave kvalitetne sadnice sa dobrim korenovim sistemom od pouzdanog dobavljača. Dobro prostudirajte sorte. Morate obratiti pažnju na period cvetanja, oprašivanja, period berbe, izgled lešnika zbog mašina koje treba da kalibrišu i krckaju lešnik, procenat nečistoća, otpornost na bolesti – objašnjava Marko.

Početna ulaganja, ako nemate zemlju

Ako nemate svoju zemlju, jedan hektar može koštati 5.000-12.000 evra. Neka sredina je oko 8.000 evra. Sadnice žbunaste leske koštaju oko 2,5 evra po komadu, a kako nam Marko objašnjava,
za jedan hektar je potrebno oko 350 sadnica. Dakle, trošak za sadnice je oko 900 eur, a njegova preporuka je sadnja 6 x 5 metara.

– Troškovi rigolovanja, dubokog oranja, tanjiranja, bušenja rupa, sadnje po hektaru su okvirno oko 1.500 evra za hektar. Zavisi od postojeće mehanizacije, dela Srbije gde se sadi i slično. Ali, to je otprilike cifra koju sam rekao, ukoliko sve gore navedeno plaćate – kaže Marko.

Zatim, sistem za navodnjavanje je oko 1.500 evra. Bušotina oko 500 evra (naravno, zavisi od mesta gde se buši, na kojoj je dubini voda, itd). Pumpa za vodu je oko 200-300 evra i ograđivanje zasada oko 4.000-4.500 evra.

– Dakle, ako kupujete i zemlju, početno ulaganje u formiranje zasada je okvirno 15.000 – 20.000 evra po hektaru, čisto da biste ušli u posao. Naravno, tu nije kraj. Pored svega navedenog trebaće vam mehanizacija, alati (traktor, atomizer, tarup, prikolica, itd.). Veliki je raspon što se tiče novca – zaključuje Marko.

Ipak, te troškove možete da smanjite, ukoliko koristite subvencije.

Subvencije i leska

Naš domaćin je uz pomoć državnih subvencija kupio dve priključne mašine, ogradio zasad, a iskoristio je i podsticaj za navodnjavanje. Međutim, bio je i odbijen.

– Subvencije puno znače i bitan su faktor za dalja ulaganja i pospešivanje posla. Problem je što se mora uplatiti kompletan iznos, a čekali smo 6 meseci za povrat. Za novi zasad smo bili odbijeni za subvencije za sadni materijal, jer smo imali retku sadnju, što je paradoks. Praktično, odbijeni smo zbog pravilnika koji nema nikakve logike  – kaže Marko.

Troškovi održavanja zasada leske

Što se tiče održavanja, naš domaćin se maksimalno trudi oko svog zasada leske. Ova godina je posebno bila teško zbog velikih izdataka usled poskupljenja svih inputa.

– Najlakše je da vam uporedim. Okviran trošak održavanja zasada po hektaru (đubrivo, tretiranje fungicidima, insekticidima, tarupiranje, gorivo, orezivanje, potrošni materijal) iznosi oko 1.000-1.200 evra na godišnjem nivou. U ovoj godini nas je izašlo oko 1.500-1.700 evra – navodi Marko.

Bez sistema za navodnjavanje ne ulaziti u posao

Osim toga, prošla godina je bila poprilično sušna, kaže naš domaćin, a ove godine nije se samo nastavila suša, već su bili mnogo ekstremniji toplotni talasi.

– Ko nije imao sistem za navodnjavanje, sigurno je imao prolem sa količino i kvalitetom roda. Mi smo ove godine stari zasad navodnjavali sa preko 1.200 tona vode, odnosno preko 1.200.000 litara. Bez vode je nemoguće baviti se ovim poslom – kaže Marko i dodaje da prihranu rade preko sistema za navodnjavanje.

Najviše posla oko orezivanja i sakupljanja ploda

Orezivanje je mera koja traži najviše ručnog rada.

– Nemoguće je mašinski kvalitetno orezati. Zato mi krećemo u orezivanje što je pre moguće, tj. po opadanju lišća. Što se tiče sakupljanja, to smo ove godine radili ručno i nadamo se da je poslednja godina. Porodično radimo sve u zasadu, a po potrebi angažujemo sezonske radnike. Veliki problem je da se nađe radna snaga na koju se možete osloniti i to će biti sve veći i veći problem – objašnjava Marko.

Direktan kontakt sa kupcima i dostava na adresu imperativ

Marko je jedan od retkih uzgajivača leske koji svoj lešnik ne prodaje nakupcima.

– Cenimo svoj trud i rad. Imamo izuzetno kvalitetan proizvod i želimo da ga plasiramo na mesto koje mu pripada. Sa komercijalnom prodajom smo krenuli pre dve godine i do sada smo razvili solidnu mrežu kupaca. Uglavnom nam kupci dolaze putem preporuke ljudi koji su već kupovali – kaže Marko.

Trenutna cena otkupa na veliko za lešnik u ljusci je 200-220 dinara, dok je za očišćen lešnik cena na veliko 650-700 dinara. Cena sirovog lešnika na malo je 1.200 dinara, a za pečeni 1.400 dinara. U ovu cenu je uključena i dostava na teritoriji Beograd i to na adresu. Kako kaže naš domaćin, to je kupcima jako bitan faktor, jer su usluge kurirskih službi značajno poskupele.

Iako lešnik u ljusci može da se čuva nekoliko godina u idealnim uslovima, porodica Nikolić uspeva da proda sve do sledeće berbe.

– Mi se vodimo time da, ako ne prodamo količinu koju imamo iz tekuće sezone, do sledeće berbe, onda ne treba ni da se bavimo ovim poslom – kaže Marko i dodaje – Mnogo truda i rada ulažemo kako bismo dobili visoko kvalitetan proizvod i još više se trudimo oko kupaca. Ako tako radite, jednostavno, rezultat ne može da izostane.

Za kraj, pitali smo Marka šta bi poručio ljudima koji žele da pokrenu isti posao.

– Marketing, rasadničari i neodgovorni novinari su napravili takvu situaciju da je u poslednjih 7-8 godina podignut ogroman broj velikih zasada, kao i veliki broj malih zasada. Činjenica je da je mnogo ljudi odustalo i da će tek da odustaje od ovog posla, jer su se susreli sa realnošću. Posao sa lešnikom je izuzetno težak i zahtevan. Traži puno početnog ulaganja, a treba strpljenja od minimum 10 godina za povrat novca, tj. da se može računati na neku finansijsku korist. Mi imamo svoj posao sa kojim dalje finansiramo celu priču oko lešnika. Pogledajte samo oglase i videćete da se prodaju kompletni zasadi. Zato, ljudima koji imaju neku ušteđevinu i žele da krenu u proizvodnju lešnika bih najiskrenije rekao da dobro porazmisle o svemu i stave sve na papir, kako bi barem približno imali uvid u sve troškove i šta ih sve čeka u toku proizvodnje – zaključuje Marko.

Tekst priredila: Tijana Todorović
Sagovornik i autor fotografija: Marko Nikolić, Baš naš lešnik