Portal pametne poljoprivrede

Cilj da barem 25% poljoprivrednog zemljišta EU-a bude pod organskim uzgojem ključan je u  poljoprivrednoj politici EU.

Međutim, kako javlja Euractiv, malo je verovatno da će ovaj cilj biti ispunjen. Bilo bi potrebno gotovo dvostruko povećanje trenutnog tempa napretka kako bi se postigao taj cilj, ocenjuje Evropska agencija EEA.

Prema najnovijem izveštaju EEA, objavljenom 18. decembra, EU neće ispuniti većinu ciljeva zaštite životne sredine koje je postavila Evropske komisije za 2023., uključujući i organsku proizvodnju.

EEA je u izveštaju istakla prednosti organske proizvodnje za biodiverzitet, zdravlje zemljište i kvalitet vode.

Organska poljoprivreda je ključni politički alat za održivost evropske poljoprivrede“, rekao je Eric Gall, zamenik direktora udruženja za organsku poljoprivredu EU-a IFOAM, dodajući da bi države članice trebale osigurati više novca za organske poljoprivrednike putem Zajedničke poljoprivredne politike (CAP).

U svom Planu za  organsku poljoprivredu iz 2021., Komisija je planirala da podstakne i potražnju i ponudu organskih proizvoda, kao i da mobiliše više finansijskih sredstava putem CAP-a.

Prema izveštaju, organska poljoprivreda u EU-u stalno raste od 2012., povećavajući se s 5,9% poljoprivrednog zemljišta, na 9,9% u 2021. godini.

Ako se održi trenutni tempo rasta, to bi dovelo do udela od 15% organske poljoprivrede do 2030. godine.

Izveštaj pokazuje da se udeo poljoprivrednog zemljišta pod organskim usevima povećao u svim državama članicama EU-a – osim u Poljskoj – između 2012. i 2021.

U međuvremenu, razlike među zemljama ostaju visoke. Dok su Austrija, Estonija i Švedska imale više od 20% poljoprivrednog područja pod organskim uzgojem 2021., stopa je u šest država članica i dalje bila manja od 5%, s najnižim udelima u Irskoj, Bugarskoj i Malti.

Prošle godine, nemačka koaliciona vlada otišla je korak dalje i dogovorila se da organski uzgoj treba da čini 30% obradivog zemljišta do 2030., nadmašujući cilj EU-a.

S.K.