banner-image

Zadruge prepoznate u budžetu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu

Novi trendovi zadrugarstva u AP Vojvodini – bila je tema panel-diskusije koju je organizovao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u saradnji sa Zadružnim savezom Vojvodine, u okviru 91. Međunarodnog sajma poljoprivrede.

O tome gde resorni sekretarijat vidi zadrugarstvo u budućem periodu i na koji način će pomoći da domaći zadrugari dostignu nivo onih u Evropskoj uniji, na panelu je govorio podsekretar Aleksandar Panovski.

– Razvoj zadrugarstva, odnosno umrežavanje naših poljoprivrednika i kooperativni rad, jedan je od ključnih elemenata poljoprivrednog razvoja. Teško da možemo govoriti o ozbiljnom poljoprivrednom razvoju i razvoju poljoprivredne proizvodnje bez jakih i snažnih  zadruga, bez odnosa prema zadrugarstvu koji će pospešivati njegov  dalji razvoj i razvoj zadrugara, kazao je Panovski.

On je podsetio na to da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u saradnji sa stručnjacima iz Zadružnog saveza Vojvodine uradio Elaborat koji je dijagnostička osnova i dokument od kojeg se polazi u budućem radu na razvoju zadrugarstva.

-Za kratko vreme smo već uspeli da, na osnovu preporuka koje smo dobili u elaboratu, zadruge koje spadaju u takozvana srednja privredna društva uključimo u naše konkursne linije, odnosno u konkurs za nabavku sistema za navodnjavanje, koji traje do 24. maja, istakao je Panovski i pojasnio da do sada te zadruge nisu mogle da učestvuju na ovom konkursu.

On je istakao da na njemu mogu učestvovati i zadruge koje pod ratarskim usevima imaju više od 100 hektara. Kako je dodao, do sada 63 odsto takvih zadruga nije ispunjavalo uslove ni kriterijume za učešće.

-Naše je strateško opredeljenje, i već sada u pripremama za narednu budžetsku godinu razmatramo mogućnost da formiramo posebne fondove koji će biti namenjeni  isključivo zadrugama kako bismo im omogućili da koriste određene nacionalne mere“, kazao je Panovski i dodao da su trenutno i najveće zadruge, koje imaju najveće površine pod ratarskim usevima, pre svega usmerene ka korišćenju evropskih sredstava.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj istakla je da zadrugarstvo kod nas ima dugu tradiciju, te da odoleva svim uslovima poslovanja i danas predstavlja značajan faktor u našoj poljoprivredi.

-S druge strane, predstavlja i oslonac zadrugama u ovim kriznim godinama i pomoglo je poljoprivrednicima da lakše prebrode godine iza nas, naročito prošlu, koja je poznata po niskim cenama poljoprivrednih proizvoda i visokim troškovima repromaterijala, rekla je Nestorov Bizonj istakavši da mnogi poljoprivrednici bez zadruga  u takvim uslovima ne bi mogli zasnovati novu proizvodnju.

Ona je dodala da je cilj da se broj zadruga poveća.

-Jedan od faktora njihovog razvoja jeste dodavanje vrednosti njihovom proizvodu i u tom pravcu idemo. Nadamo se da ćemo motivisati naše poljoprivrednike da se udružuju i lakše posluju u ovim konkurentnim uslovima, rekla je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

Direktor Zemljoradničke zadruge „Beška“ Dragan Lončar istakao je da proizvodne snage menjaju proizvodne odnose u društvu, te da buduće vreme moramo dočekati u novim relacijama.

-To znači da se moramo prilagoditi vremenu i tehnologiji koja dolazi, a zadružna formula je jedna od mogućnosti koje će nam obezbediti i kontrolu kvaliteta primarnih proizvoda i  odnos prema  ekologiji, i količinu nastupa na tržištu, i  pravi i zdrav plasman onoga što dolazi iz poljoprivrede, rekao je Lončar.

Ivana Đuranović Veselinov iz Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije prenela je iskustvo te zemlje u oblasti zadrugarstva. Kako je navela, Španija ima  razvijeno zadrugarstvo, zadruge su nosilac poljoprivrednog uspeha u toj državi i čine skoro 30 odsto izvoza u prehrambenom sektoru.