Portal pametne poljoprivrede

Od 1. oktobra prošle godine u ekonomiji Evrope nastalo je novo tržište. Oformljena je berza na kojoj kompanije mogu da trguju ugljen-dioksidom (CO₂). Ovu ekonomiju su osmislili zakonodavci Evropske unije (EU) kako bi smanjili emitovanje ovog gasa kojem možemo da zahvalimo za temperature koje nas maltetiraju poslednjih dana. 

Šta to praktično znači? Kompanije koje generišu manje CO₂ od propisane, moći će svoj neiskorićeni deo dozvoljene količine ugljen-dioskida da prodaju kompanijama koje  ga proizvode više. Za velike zagađivače će ovaj novitet predstavljati dodatni trošak. Na ovaj način evropski zakonodavci pokušavaju da motivišu kompanije da investiraju u zelenija rešenja, jer osim smanjenja dodatog nameta, proizvođači mogu i da zarade.

Pre pet godina, Evropska komisija predstavila je Zeleni dogovor, popularno nazvan “Spremni za 55” (Fit for 55) kojim namerava da smanji emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u atmosferu za 55% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu. Dalji cilj je da se do 2050. godine postigne klimatska neutralnost ali i nezavisnost od ruskog plina. Tim povodom pokrenut je Sistem trgovine emisijama (Emission Trading System – ETS).

Iako Srbija i dalje nije deo evropske zajednice, uprkos višedecenijskim tendencijama, pojedine domaće kompanije moraće da se povinuju ovoj regulativi. Razlog ovome je da ne bi došlo do “curenja” ugljen-dioksida, odnosno da kompanije ne bi pomislile da im je isplativije da svoje poslovanje presele van granica EU.

Jer bez obzira na teritorijalne podele, atmosfera nam je zajednička.  Tako je na snagu je stupila Uredba o mehanizmu prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM).

Šta to znači za domaće privrednike? 

Pre dve godine je od ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije, 54% bilo sa državama EU. Jasno je da će ovaj novi propis značajno uticati na domaće izvoznike. Naročito kada se uzme u obzir da se najviše izvozi roba obuhvaćena CBAM regulativom.

“Obavezama koje proističu iz CBAM regulative najpogođeniji je metalski sektor, jer je i najbrojniji, a svakako, podrška je najviše potrebna mikro, malim i srednjim privrednim društvima i preduzetnicima,” navode iz Privredne komore Srbije (PKS).

Dakle, ovaj namet moraće da plaćaju izvoznici gvožđa/čelika, aluminijuma, cementa, veštačkog đubriva, električne energije i vodoonika. A postoji mogućnost da se spisak proširi i na druge oblasti.

“Sigurno će se obuhvat roba proširiti nakon pune primene regulative, kako bi se najkasnije do 2030. godine obuhvatili svi sektori koji u EU već imaju određene obaveze po pitanju plaćanja karbonskih taksi u okviru ETS koji je u zemljama unije već na snazi,” navode iz Komore.

Trenutno su izvoznici u obavezi samo da izveštavaju o svojim emisijama i to ih ne košta ništa.

Postoje tri metode po kojima se dobijaju ovi podaci, objašnjava menadžerka projekta “Responsible buissnis hub” Privredne komore Srbije Tanja Lindell. Kontinualno merenje 24 sata ima malo domaćih kompanija, poput Železare u Smederevu. Drugi metod je slanje proizvoda na analize u laboratoriju kako bi se utvrdilo koja je količina ugljenika ugrađena u proizvod. Treća metoda je i najjeftinija – proračun.

“Proračun je najčešće korišćen metod. Naše kompanije nemaju trošak laboratorjiskih analiza. Jedini trošak je slanje zaposlenog na edukaciju ili angažovanje konsultanta za izradu tog prvog izveštaja,” objašnjava Lindell.

Godina preokreta 2026.

Domaće kompanije trenutno nisu u obavezi da rade verifikaciju izveštaja, ali će se to promeniti za godinu ipo dana, kada će osim verifikacije, početi i naplata emisija. Osim što će se širiti obuhvaćenost sektora CBAM-om, kao i procenat emitovanog CO₂ koji se plaća, rašće i sama cena po toni CO₂.

“Tokom 2020. godine kretala se od 15 do 30 evra po toni, dok je tokom prošle godine ova vrednost varirala između 50 i 100 evra po toni CO₂. Trenutna cena je oko 70 evra po toni CO₂,” navode iz PKS.

S obzirom da će evropski uvoznici morati da kupuju sertifikate za CO₂ za robu koju nabavljaju iz zemalja na obodima EU, to će se na domaće izvoznike odraziti kroz smanjenje finalne otkupne cene kako bi ostali konkurentni. Tako će najviše biti pogođeni oni koji emituju najviše CO₂.

“Ovaj prelazni period kompanije treba da iskoriste da smanje svoje emisije kako bi se održale u tom poslu i kako bi povećale konkurentnost,” preporučuje Tanja Lindell.

U Srbiji trenutno ne postoji sertifikaciona kuća ali ni sistematsko rešenje za ovaj novi propis. Vlada trenutno sastavlja analizu na osnovu koje će doneti odluku da li bi bilo opravdano formirati nacionalni sistem naplate emisija CO₂, formirati regionalni sistem ili se priključiti EU ETS sistemu.

“Ukoliko kompanija iz Srbije uvozi sirovinu i tamo je plaćena taksa za CO₂, domaća kompanija odbija to što je plaćeno u EU. Istom logikom, ukoliko bi naša zemlja napravila neki nacionalni sistem za naplatu CO₂, to bi našim kompanijama išlo u prilog, jer bi se odbilo od krajnjeg rezultata,” navodi primer LIndell.

Tanja Lindell preporučuje kompanijama da ovaj period iskoriste kako bi prešli na zelenija rešenja (privatna arhiva)

Hoćemo li skuplje plaćati struju?

Električna energija je u kontekstu CBAM-a dvostruko relevantna, kažu iz PKS.

Najpre, ona spada u kategorije čiji je izvoz direktno obuhvaćen ovom uredbom u smislu da izvoznici električne energije moraju da izveštavaju o svojim generisanim ukupnim emisijama i moraće da ih plaćaju počev od 2026. godine.

Kako čak 70%  električne energije dobijamo iz neobnovljivih izvora, novi nameti će značajno pogoditi kako izvoznike električne energije, tako i druge kompanije, jer se računaju i indirektne emisije. Emitovana količina CO₂ tokom proizvodnje električne energije, a koja je potrošena za vreme procesa proizvodnje u nekoj drugoj industriji obuhvaćenoj CBAM- om, takođe ulazi u kalkulaciju.

“U ovom trenutku je još uvek puno nepoznanica oko toga kako će se celokupna situacija u vezi sa CBAM-om reflektovati na cenu struje, a možda ćemo nešto konkretnije znati kada se završi detaljna ekspertska studija koju je Ministarstvo rudarstva i energetike naručilo i koja bi trebalo da pruži konkretnije odgovore na ova kompleksna pitanja,” objašnjavaju iz PKS.

Izvor: Storyteller