Nije sve u novcu – ako hoćemo jako stočarstvo, moramo očuvati pašnjake
Okvirni Nacrt nove strategije agrara Srbije na oko 100 strana uradila su 24 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Po 10 iz svake bivše članice Jugoslavije i četiri konsultanta iz Srbije! Nije sve u novcu – ako hoćemo jako stočarstvo, moramo da očuvamo pašnjake!
Udruženja odgajivača tovnih goveda iz Vojvodine traže od Ministarstva poljoprivrede da se uvede red u korišćenje pašnjaka i spreči preoravanje. Pašnjaci su, kažu, osnov za povećanje proizvodnje, jer bi se njihovim maksimalnim korišćenjem u Srbiji umesto sadašnjih 25.000, moglo gajiti 150.000 kvalitetnih tovnih grla!
Na pašnjacima u Mužljanskom ritu kod Zrenjanina u sušnom periodu se mogu napasati samo otporne tovne rase goveda, kao što je angus. Farmer Željko Šesta iz Mužlje očekuje da se bar deo novca od zakupa državnog zemljišta vrati kroz zajednička ulaganja za poboljšanje kvaliteta pašnjaka.
„Pašnjake je potrebno oplemeniti prirodnim đubrivima, ako treba da se pašnjaci zalivaju. Da bismo mi stočari u to uopšte ušli mora da postoji saradnja između nas i države. Država zna da naplati zakup pašnjaka. Jednako hektar oranice, jednako hektar pašnjaka“, navodi Željko Šesta, odgajivač goveda iz Mužlje.
Da bi sačuvali ekosistem nizije i pašnjake, pokrajina je u severnom Banatu proglasila zaštićenom zonu od oko 5.700 hektara na području Parka prirode „Slatine u dolini Zlatice“.
„Nije bilo kontrole i dosta pašnjaka je uzorano. Da ispravimo te greške, ti pašnjaci su vrlo bitni za stočare. Imamo dosta turista, eko turizam je već počeo da funkcioniše tako da dosta posećenosti imamo“, kaže Šandor Tot, iz Parka prirode „Slatine u dolini Zlatice“.
Zakon kaže da se ne može izvršiti prenamena pašnjaka bez obzira u čijoj je svojini. Korišćenje pašnjaka stočarima obezbeđuje višestruke uštede.
„Bez pašnjaka jeftina proizvodnja i sigurna proizvodnja u tovnom govedarstvu u sistemu krava – tele nije moguće. Jer mi kroz pašnjačko držanje goveda obezbeđujemo uštedu u potrošnji hrane oko 60 odsto“, ističe Čedomir Keco, iz Udruženja „Agroprofit“.
Najbolji primer gde je se sad nalazimo kada su u pitanju tovna junad je činjenica da se iz Jugoslavije u svet 1991. godie izuvozilo čak 54.000 tona najkvalitetnijeg jnećeg mesa ,,bebi bifa’’, dok je od toga iz Srbije bilo 34.000 tona. Posle toga se stočni fond u Srbji se uništavao, odnono smanjivao po stopi od tri do dva odsto godišnje. Izvoz ,,bebi bifa’’ se smanjio za 100 puta. Sad se godišnje izvozi u proseku oko 400 tona! Stočni fond je nestao u Srbiji, a uporedo sa njm su nam nestala i tržišta. Njih su sad zauzeli drugi! Obnova stočnog fonda ide uporedo i sa obnovom sela u Srbijie. Jer, pozatno je da bez sela nema ni Srbije. A, prema podacima RZS Srbije 2025. godine sa mape Srbije će nestati 3.000 sela. Da se sa obnovom sela ide, podatak je da je u selima mladima dodeljno 3.100 praznih kuća. Tako su sela dobila 13.000 novih stanovnika. Koliko je to najbolja potvrda je činjenica da, recimo, dаnas opština Crna Trava ima 1.500 stanovnika. Dakle, Srbija je samo za nekoliko godina kupovine praznih kuća u selima dobila 10 novih sela! Povoljno je to što što sad imamo novi trend kretanja grad – selo. Jer, trećina onih koji su došli na selo da žive, došli su iz grada. Nekada, kada se odlazilo iz Srbije kretanja su bila selo – grad. Ovo su pozitivni primeri ka opstanku sela. Sad je potrebno da se u seliam gde je osnvono i 1.100 novih zadruga vrati prerađivačka industrija. Jer, na sednici Odbora za poljopviredu Skupštine
Srbije nedostatak prerađivačke industrije u selima je označen kao glavni razlog da je Srbija izgubila samodovljnost u snabdevanju. Zato nju sad treba hitno vratiti u sela, kako bi se pokrenula proizvodnja i otvorila nova radna mesta!
Odgajivači tovnih goveda okupljeni u dva udruženja su na sastanku u Lukinom Selu kod Zrenjanina istakli da je zakup pašnjaka za narednu godinu povećan sa 3.500 na 17.000 dinara po hektaru. Očekuju da se uradi analiza stanja sa pašnjacima, kao i sektorska analiza u tovnom govedarstvu pre donošenja nove poljoprivredne strategije. A, njena izrada je u toku i to bez konsultacije poljoprivrednika iz Srbije. Ali, i bez struke i nauke iz Srbije. Autori okvirnog koncepta na 100 strana su 24 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Konkrento, po 10 eksperata iz Bosne i Hercegovine, zatim 10 iz Slovenije i samo četiri konsultanta iz Srbije. Dakle, iz Srbije u kojoj ima više desetina hiljada poljoprivrednih stručnjaka nema nijednog autora te buduće strategije koja treba da se usvoji do kraja ove 2024. godine.
Inače prethodna strategija koja još uvek važi doneta je krajem jula 2014. godine. Validnost joj je izašla 31. jula 2024. godine. Zbog toga što još nova nije doneta, validnost postojećee je produžena do kraja 2024. godine. Postojeću strategoiju, čija validinost uskro ističe, pisalo je 240 domaćih autora. Ona sadrži 145 strana. Oni su predivdeli da će se poljoprivrda Srbije od 2014. pa do 2024. godine godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama po stopi 6,1 odsto. Umesto razvoja poljoprivreda je imala više padova nego uzleta. Sad na isteku njen ukupan rast za deset godina bio je oko 1,7 odsto! Za rad takve loše strategije pada, a ne rasta, oni su sebe častili sa 8,2 miliona evra stranih donacija namenjenih za ovaj loše urađeni posao.
Vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru je samo 1.200 evra. Nikada do sada ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji nije prešla brojku od 5,6 milijardi evra! Tu proizvodnju obavlja 508.365 gazdinstava.
Srbija raspolaže ukupno sa 4.073.703 hektara. Prema podaciam RZS postoji 3.257.100 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Od ukpnog broja gazdinstava njih 313.495 se bavi stočarstvom.
Za poslednjih pet godina govedarstvo ima pad za 17,7 odsto, proizvodnja svinja za 30,7 osto u torovim je manje ovaca za 5,4 odsto, koza je manje za 31,5 odsto, živine je manje za pet odsto. Jedino imamo više košnica za 38 odsto! Ali, sve nisu pune ni meda ni pčela. Broj je povećan kako bi vlasnici dobijali trećinu subvencija za košnce u kojima nema pčela!
Ukupno u poljoprivredi Srbije radi 1.150.655 lica. Po gazdinstvu je 2,2 zaposlena. Prosečna sarost nosioca gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji samo jedno govedo, pet svinja, tri ovce tri košnice pčela kao i 43 grla živine.
Zabraniti preoravanje parcela!
Održavanje pašnjaka je najbolje, gotovo savršeno, tamo gdje postoji ispaša krava i ovaca. Inače, u državi danas, po poslednjem popisu imamo samo 2,25 miliona svinja, 1,7 miliona ovaca i oko 725.408 krava! To je na najnižem nivou za poslednjih pola veka! Ali, državna administracija je u potrazi za novcem pa je pre pet – šest godina pašnjake stavila u program zakupa, a zakupci su krenuli da preoravanju te parcele. Iako je morala d u takvim slučajevima interveniše, to nije radila i poljoprivredna inspekcija. Zašto, to samo oni znaju! Jer, nije jasno ni koji zakon se primenjuje na pašnjake, iako je na snazi Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje koji je objavljen u Službenom glasniku RS broj 16/92, ili i u nekim drugim.
Prema programu zaštite biodiverziteta, koji proklamuju u EU, stočari Srbije, ima ih oko 313.000, predlažu da se pašnjaci vrate stočarima bez nadoknade i da se stočari obavežu da će održavati ove površine u periodu od 30 gdoina. Na bazi takvog ugovora sa vlasnikom pašnjaka, što je potrebno jedinstveno rešiti, da farmer ne gubi pravo na zakup zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa ako dobije pašnjak.
Traže da se omogući preseljenje goveda tokom leta u regione gde ima ispaše (brdski uslovi, pored reka…) i da se zabrani prodaja otkosa sa pašnjaka tamo gde je dozvoljeno košenje i da se to odnosi samo na stočare!
Stočari zahevaju da se sačini i registar pašnjaka uz pomoć poljoprivrednih savetodavnih službi i to po sastavu trava (atlas), održivosti, nameni i vodnom režimu. Traži se da ministarstvo poljoprivrede otpočne prave i statusne promene kako bi stočari mogli da nesmetano učestvuju u aranžmanima po kojima dobijaju nadokandu za održavanje i ispašu na pašnjacima.To se radi po ugledu kako se već primenjuje, recimo u Hrvatskoj i Rumuniji.
Zahteva se da Uprava za zemljište obustavi izdavanje u zakup pašnjaka na predlog lokalnih uprava i da raskine sve ugovore koji su nezakonito sklopljeni. Pored toga traži se da se utvrde pravila korišćenja pašnjaka strogo namenski za stočare i prema standardima čuvanja i održivosti biodiverziteta, da nadležne inspekcije obave kontorlu po prijavama stočara i da lokalna uprava i gazdinstva koja zloupotrebljavaju pašnjake za takva nedela odgovaraju.
,,Smatramo da je sektor za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede Srbije naša tačka oslonca, uz poljoprivredne savetodavne službe, za koriščenje i čuvanje pašnjačkih površina i da ovaj resor bude suorganizator održavanja stručnog savetovanja o očuvanju i budućnosti korišćenja pašnjaka u Srbiji“, navodi Čedomir Keco, predsednik Udruženja ,,Agroprofit“ iz Novog Sada.
B. Gulan