Portal pametne poljoprivrede

Iz iznetih tabelarnih podataka može se konstatovati sledeće:

 U poslednjih 18. godina (za period 2006.-2023.) prosečna godišnja potrošnja hleba  (bez peciva) po glavi stanovnika u Srbiji smanjena je sa 91,5 kilograma na 52,49 kg tj. za 39,01 kilograma ili za 42,6 odsto manje negoi u prethodnom (po slobodnoj proceni, prosečna godišnja potrošnja peciva po glavi stanovnika iznosi oko 10 kilograma).

,,Posmatrajući regionalno, ukupna potrošnja hleba i peciva po glavi stanovnika je ispod navedenog proseka u razvijenijim područjima u Srbiji, a iznad proseka u regionima čiji je BDP ispod republičkog proseka. Analogno tome, procenjujemo da je, za razliku od potrošnje hleba, potrošnja peciva po glavi stanovnika u razvijenijim regionima veća od procenjenog proseka od 10 kilograma, a manja je u nerazvijenijim regionima)’’, kaže direktor novosadske ,,Žiotunije’’ Zdravko Šajatović.

Za 2023. godinu podaci o prosečnoj potrošnji hleba i peciva po regionima  su sledeći:

Procena godišnje potrošnje brašna za proizvodnju hleba i peciva u Srbiji iznosi 306.000 tona, i to:

 HLEB – broj stanovnika 6.623.183 x 52.49 kg hleba = 348.000 tona x 0,73 =257.000 tona brašna
 PECIVO – broj stanovnika 6.623.183 x 10 kg peciva = 66.000 tona x 0,73 = 49.000 tona brašna.

Neposredna potrošnja brašna u domaćinstvima

Iz priložene tabele očigledno je da je neposredna potrošnja brašna u domaćinstvima veća od proseka u manje razvijenim regionima a manja u više razvijenim regionima (što je i logično).

Procena godišnje potrošnje brašna za neposrednu potrošnju stanovništva u Srbiji iznosi:

 Broj stanovnika  6.623.183  x 19,06 kg = 126.000  tona brašna

,,Građani u Srbiji troše pšenično brašno za neposrednu potrošnju u domaćinstvu kroz  “mala pakovanja“ brašna (pakovanja 1/1, 2/1, 5/1 i 10/1 kg). Prema egzaktnim podacima višegodišnji prosek  godišnje proizvodnje “malih“ pakovanja brašna iznosi oko 60.000 tona od čega se oko  osam odsto ili oko 5.000 tona izveze. Takođe treba uzeti u obzir da, naročito u manjim sredinama, vlasnici RPG (koji između ostalih ratarskih  kultura proizvode i pšenicu) značajne količine brašna za potrebe svog domaćinstva obezbeđuju kroz “ušurnu meljavu“, a određene količine brašna za potrebe svog domaćinstva stanovništvo kupuje direktno u prodavnicama mlinova (pakovanja 25/1). Procena RZS je da ukupna  domaća potrošnja malih pakovanja brašna (od 1-10 kilograma), pakovanja 25/1 i brašna iz ušurne meljave,  u domaćinstvima u Srbiji ukupno iznosi oko 126.000  tona’’, navodi Šajatović.

Dugoročni trend smanjivanja potrošnje hleba po glavi stanovnika je zaustavljen na nivou oko 60 kilograma, što je na nivou jednog broja evropskih država (Poljska, Švedska). Postoji i značajan broj evropskih država u kojima je potrošnja hleba po glavi stanovnika manja od 50 kilograma (Francuska, V.Britanija, Mađarska, Litvanija, Slovenija, Španija, Švajcarska) ali ima i evropskih država gde je potrošnja veća nego u Srbiji (Nemačka, Češka). Ohrabrujuće je što se godišnji izvoz brašna postepeno povećava ali još uvek znatno zaostaje iza rekorda iz 2016.godine kada je ostvaren izvoz od 253 hiljade tona’’. ističe Šajatović.

Država kao nelojalna konkurencija!

Za ekonomski položaj mlinske industrije u Srbiji posebno je zabrinjavajuće da naša država u uslovima aktuelne svetske ekonomske krize donosi mere socijalne politike (što i jeste njena obaveza) ali značajan deo tereta te politike svaljuje na teret mlinske industrije (i indirektno na proizvođače pšenice). U 2023.godini (sve do avgusta 2024.godine) na domaćem tržištu brašna imamo apsurdnu situaciju da se država pojavljuje kao nelojalna konkurencija mlinskoj industriji jer prodaje brašno T-500 neposredno pekarskoj industriji po “damping cenama“, što u praksi znači po 22.00 din/kg (bez PDV) – što je bilo na nivou cene pšenice koju su plaćale Robne rezerve Srbije (koja je iznosila 22 din/kg). Najčešća tržišna cena istog tipa brašna koje je mlinska industrija prodavala tim istim pekarima iznosila je oko 30-32,00 dinara po kilogamu.

Država je “oduzela“ mlinskoj industriji oko 30 odsto domaćeg tržišta. Osim toga, država je krajem septembra 2023.godine, sa važnošću do 28. februara 2025.godine (nekoliko puta je produžavana), donela posebnu uredbu (samo za mlinsku industriju) kojom je propisala proizvođačke cene za kilska pakovanja brašna T-400 i T-500 koja je za oko 25 dinara po kilogamu niža od prethodno propisanih cena.

,,Žitounija’’ je nekoliko puta podnela zahteve Vladi Srbije da mlinarima-proizvođačima kilskih pakovanja isplati kompenzaciju u skladu sa čl.37.st .5, Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, ali bez uspeha! Takođe nije prihvaćeno ni upozorenje ,,Žitounije’’ da je produžavanjem Uredbe posle šest meseci bilo direktno kršenje Zakona o trgovini, ali ni to nije uvaženo’’, ističe Zdravko Šajatovič.