Portal pametne poljoprivrede

Najnoviji izveštaj Evropske komisije pokazuje da je poljoprivredni sektor EU otporan i da se prilagođava izazovima klimatskih promena, održivosti i promenljivih zahteva potrošača. EU ostaje neto izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i samodovoljna je za većinu proizvoda, ali se očekuju promene, poput smanjenja ukupne proizvodnje mesa, stabilizacije proizvodnje žitarica, dostizanja vrhunca u proizvodnji mleka, te rasta proizvodnje živine i mahunarki.

Stabilno makroekonomsko okruženje, uz predviđeni rast BDP-a i inflaciju od 2%, omogućava projekcije tržišta uz pomoć agroekonomskog modeliranja.

Manje žitarica, više mahunarki

Očekivane promene u potrošačkim navikama uključuju blagi pad potrošnje mesa (posebno govedine i svinjetine) i rast potrošnje biljnih proteina, dok će potrošnja mlečnih proizvoda ostati stabilna.

Očekuju se i promene u načinu korišćenju zemljišta, odnosno manje će se gajiti žitarice i uljana repica, a više soja i druge mahunarke. Prinosi žitarica i uljarica će blago rasti zahvaljujući digitalizaciji i preciznoj poljoprivredi, dok će proizvodnja šećera opadati zbog nižih prinosa i promena u prehrambenim navikama.

Mleko i mlečni proizvodi

Proizvodnja mleka će opadati, ali se čekuje proizvodnje sireva i surutke. Potrošači će se sve više okretati funkcionalnim i obogaćenim mlečnim proizvodima.

Meso i proizvodi

Ukupna proizvodnja mesa će opadati, posebno govedine i svinjetine, dok će potrošnja živine rasti zbog povoljne cene i zdravijeg imidža. Potrošnja ovčijeg i kozjeg mesa će ostati stabilna.

Voće i povrće

Proizvodnja maslinovog ulja će blago rasti, ali uz pad potrošnje u zemljama proizvođačima. Izvoz vina će opadati, dok će potrošnja svežeg voća i povrća rasti zbog jačanja svesti o uticaju ovih proizvoda na zdravlje.

Izveštaj predviđa smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, amonijaka i viška azota, što ukazuje na prelaz ka održivijoj poljoprivredi.

S. Kuprešanin