Portal pametne poljoprivrede

Srbija je dočekala 2025. godinu da nema validnu i toliko obećavanu kvalitetnu strategiju poljoporivrede! Sad je verovatno jedina zemlja u Evropi, a među i retkima u svetu koje nemaju ovaj Ustav u agraru, a to je – strategija! Njena izrada je u toku!

Piše: Branislav GULAN

Prema poslednjem popisu i podacima RZS u Srbiji postoji 508.365 poljoprivednih gazdinstava. Od toga se 313.495 njih bavi stočarstvom. Prosečan broj članova stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica. U Srbiji bi trebalo da bude 1,6 miliona grla goveda najmanje pet miliona svinja, ili koliko ima stanovnika, zatim 3,5 miliona ovaca, više od 92 miliona živine…

Stanje poljoprivrede, a i gašenja stočarstva u Srbiji, posledica je loše agrarne strategije koja se sprovodila u zemlji od 2014. pa do kraja 2024. godine. Autori te strategije, 240 stručnjaka eksperata Srbije, napisalo je strategiju na 145 strana. Bili su nerealno predvideli da će se agrar godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a ukoliko je loša godina po stopi od 6,1 odsto. Pred usvajanje strategije, u Vladi Srbije, recenzent tog dokumenta prof dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije, autore je upozorio na činjenicu da je dokument, nerealan, netačan i neostvariv u praksi, čak i ako se ostvari, štetan po državu. Dokument je krajem jula 2014. godidne usvojila Vlada Srbije, ali ne i Skupština Srbije na koju nikada nije bila ni upućena!? Nisu prihvaćena upozorenja recenzenta ni primedbe iz prakse. Odgovor je bio da će Strategija ići na raspravu u Skupštinu Srbije, pa će se onda govoriiti o tim primedbama. To se nikada nije dogodilo! Zašto!? Rezultati te strategije danas su da je u protekloj celoj deceniji rast bio samo 1,7 odsto, a godišnji rast je iznosio tek 0,17 odsto!? Za izradu loše strategije niko nije bio odgovoran od 240 autora. Niti su narodu objasnili zašto su glasali za donošenje takve nerealne, netačne i neostvarive strategije sa rastom od nerealnih i neostvarivih 9,1, odnosno od 6,1 odsto u lošim godinama. Za izradu tog lošeg dokumenta, Strategije pada, autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskih sredstava tada pristiglih iz tri evropske zemlje.

Strategija vraćena domaćim stručnjacima!

Posledice, takve loše strategije sad se osećaju jer je Srbija dovedena u situaciju da nema dovoljno, mesa mleka, prerađvina, čak ni za prehranu svojih 6,6 miliona stanovnika! Srbija sad nema validnu strategiju agrara: Izradu nove tokom 2024. godine bilo je započelo u 2024. godini 20 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Njima je u radu pomagalao četiri konsultanta iz Srbije. Kada je talav način rada osporio Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije, posao su preuzeli da završe domaći stručnjaci. Pripema te buduće strategije razvoiaj poljoprivrede Srbije sad je u toku!

Nakon odbijanja da se prihvati okvirni Nacrt buduće stragije, na 100 strana, od 2025. do 2033.godne, od strane Odbora za poljoprivedu Skupštine Srbije, saradnicima iz dve bivše jugoslovenske republike, njih 10 iz Bosne i Hercegovine i deset iz Slovenije, kao i četiri konsultanta iz Srbije, otkazan je rad. Pre toga, pronađeno je rešenje da se angažuju domaći stručnjaci i da završe taj započeti posao. Stranim atorima projekta otkazana je dalja saradnja. Dogovoreno je da se radi novi nacrt sa rokom trajanja od 2025. pa do 2035. godine, a da se iskoristi ono što je valjano i prihvatljivo u do sada obavljenom poslu. Sada je u toku izrada novog dokumenta.

U tom budućem dokumentu, odnosno, u njegoovm trećem poglavlju između ostalog za ozdravljenje poljoprivrede Srbije, nalažuu se prioritentni zadaci. U njima, između, ostalog piše:

Imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovnštva i povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora.

U tom cilju neophodno je modernizovati poljoprivedno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilj povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostalog

Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević je, posle sastanka u Ministarstvu poljoprivrede sa predstavnicima mlekara, rekao da oni tvrde da su ogromne zalihe ,,bele reke’’ i da su morali da smanje otkupne cene sirovog mleka! Najviše su oštećeni potrošači, jer je litar ovog konzumnog mleka jeftiniji od litra mineralne vode! Rezultat takvog odnosa prema stočarstvu Srbije je činjenica da će Srbija do obnove stočnog fonda duže vreme morati da uvozi meso, mleko i mnoge druge potrepštine…

Problem mleko, govođe meso…

U Srbiji se proizvodi oko 1,4 milijarde litara mleka godišnje. Od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, a ostalo u sivoj emisiji. Tačan broj krava mlekulja se ne zna! Pominju se različite brojke, od 150.000 pa do 228.000 grla, krava mlekulja. Tačno je da je pobošljan rasni sastav stoke, pa sad mlekulje daju i po 9.000 litara mleka u proseku godišnje. To znači zahvaljujući boljem rasnom sastavu postojećeg broja grla, zadržava se ta proizvodnja ,,bele reke’’. Ali, podatak RZS je i da se u Srbiji troši manje od 200 litara mleka i prerađevina po stanovniku godišnje. To je dokaz da se Srbija nalazi na dnu lestvice po potrošnji mleka i prerađevina u Evropi. Ato se danas u prodavnciama nalazui melkio iz mnogih evropskih zemlja. Ali, to su strane i prodavnice u Srbiji.

Dokaz pada stočarstva koje se nalazi na izdisaju u Srbiji je i činjenica da je ono pre dve godine u BDP agrara Srbije učestvovalo samo sa 28,1 odsto. Stočari kažu da je to sad još mnogo manje.

U slučaju samodovoljnosti tržišta za goveđim mesom pokrivenost tržišta je nešto niža (96.4 odsto). Međutim pokrivenost potreba stanovništva je svega 38.7 odsto. Posmatrajući odnos ostvarenog uvoza u odnosu na izvoz (uvoz je veći od izvoza za oko 1,5 puta!) i učešće izvoza u ukupnoj proizvodnji goveđeg mesa od oko 7.4 odsto otvaraju se mnoga pitanja u oblasti govedarske proizvodnje (tovno govedarstvo). Naime, razlozi za nisku pokrivenost potreba stanovništva (38,7 odsto) mogu ukazivati na to da domaća proizvodnja nije prilagođena zahtevima tržišta i stanovništva.

Slučaj svinjskog mesa!

U slučaju svinjskog mesa, indeks od 66,1 nam govori o potrebama za povećanjem domaće industrijske proizvodnje svinjskog mesa za oko 1/3 ukupne. To se potvrđuje i učešćem domaće industrijske proizvodnje za potrebe domaćeg stanovništva od oko 67.9 odsto. Dalje, ostvareni uvoz od 43,178,2 tona svinjskog mesa u 2023. godini, pratio je izvoz od svega 404 tone, što čini svega oko 0,5 odsto domaće proizvodnje. Takođe, iz odnosa uvoza i izvoza (106 odsto je bio veći uvoz od izvoza) za normalizaciju tržišta svinjskim mesom, neophodno je pored domaće proizvodnje za potrebe ishrane stanovništva, povećati i izvoz svinjskog mesa (nova izvozna tržišta). Prema podacima RZS-a, sa stanjem na dan 1. decembra 2023, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022, manji je ukupan broj svinja za 19,7 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013–2022), ukupan broj svinja manji je čak za 28,2 odsto!