Portal pametne poljoprivrede

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo 48.668 hektara poljoprivrednih površina, što je za 2,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najnoviji zvanični državni podaci ukazuju da se u Srbiji gubi bitka za vodu!

Piše: Branislav GULAN

U Srbiji se prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2024. godini navodnjavalo se samo 48.668 hektara plodnih njiva! Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto), navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hiljada m³ vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini, javlja Republički zavod za statistiku…

Republički zavod za statistiku navodi u izveštaju da se najviše vode crpelo se iz vodotokova − 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.

Za navodnjavanje je u 2023. godine utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine. Najviše vode se crpelo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, naveo je RZS. Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto.

U najnovijem izveštaju RZS je navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćene kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS. To znači da se gubi bitka za vodu, to je i bitka za hranu, bitka za sela i bitka za Srbiju! U svetu se prosečno navodnjava čak 17 odsto obradivih površina. Susedna Albanija već nekoliko decenija navodnjava oko 380.000 hektara svojih agrarnih površina. l zato uvek ima pre ostalih povrća i voća, a dobar deo dolazi i u Srbiju.

Od 2000. godine sad je u Srbiji na vlasti 15 ministar poljoprivrede! Svaki od njih je prilikom sedanja u ovu ministarsku fotelju obećavao gradnju sistema na najmanje 100.000 pa do million hektara. Sve je ostalo samo na obećanjima, bar kako prikazuje RZS. Jer, u 2024. godini navodnjavano je samo 46.668 hektara.

Dakle, da su radili ono što su obećali narodu, sad bi uz postojeće, bilo i novih sistema na oko 150.000 hektara. Dakle, sve ukupno na 3.257.100 hektara korišćenih obradivih površina u Srbiji, sistemi bi se nalazili na blizu 200.000 hektara. Preostaje da se obećanja data u predizbornim kampanjama pretvore u dela! Ali to uvek bude informacija da će se graditi, ali se nađe na spisku RZS da je urađeno i da se navodnjavju njive u Srbiji koje su u ovim vrelim godinama u vreme rasta temperatura uvek žedne, a hrane je sve manje koja je sve skuplja!

Evo i opadajućih rezultata u navodnjavanim površinama u Srbiji, iz godine u godinu. Navodnjavanje u 2022. godini: Nestao je bivši blagi rast hektara pod sistemima za navodnjavanje! Tokom 2022. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavano 54.639 hektara polјoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini. Oranice i bašte tada su imale učešće (sa 93,4 odsto) i to je bio najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto).

Štete od osam suša, 9,5 milijardi dolara!

Zato što se njive ne navodnjavaju, štete su ogromne. Za dve decenije, od 2000. godine, u Srbiji je bilo osam suša! Zbog suša u poljoprivredi Srbije, od tada pa do početka 2025. godine, izgubljeno je oko 9,5 milijardi dolara. Zbog suša koje prete ovom regionu nauka mora da stvori nove sorte i hibride! Naravno i da odredi za koje kulture je potrebna ranija, a za koje kasnija setva! Jer, u narednih 100 godina 52 će biti sušne. A, ukoliko ne bude dovoljno vode i prirodnog đubriva, nekadašnja žitnica Evrope, Vojvodina, za tri decenije će postati pustinja, po prinosima. Jer, humus je već sad smanjen sa pet na oko 2,5 odsto.

Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje, do pojave korone, kretao se oko 0,45 odsto. Svake godine se u Srpskoj akademiji nauka (SANU) se obećava bolja budućnost – veći prinosi u proizvodnji hrane. I sve su to uglavnoim prevare. Jer, navjeći prinosi su bili pre tri – četiri decenije. Jer, njihov rad i doprinos nauke je u stalnom padu.

Budućnost agrara, u povratku u prošlost!

Evo i visine prinosa nekoliko useva i kultura iz nekadašnjih vremena. Svi bi bili srećni kada bi to ostvarili ove i budućih godina. Prema podacima RZS Srbije je daleke 1991. godine bila kada je u njoj bilo proizvedeno 3.736.500 tona pšenice, pa 8.062.020 toan kukuruza 1986. godine, zatim 4.920.600 tona šećerne repe, 1.148.660 tona krompira, pa 101.030 tona pasulja je ubrano 1955. godine, dok smo 1977.godine sa naših polja bili ubrali 244.960 tona paradajza, a 1981 godine ubrali smo na našim njivama 202.860 tona crnog luka, dok je 1984. godine bilo proizvedeno 34.980 tona belog luka…Pomenimo još da je 1982. godine bilo proizvedneo i 73.116 tona krastavaca, zatim kupusa i kelja je bilo u rekordu 1980. godine kada je rod bio 381.720 tona, a raž je bila rekordna 1953. godine kada je prinos bio 93.620 tona.

Kada je reč dalekim godinama, voću i visokim prinosima evo primera da je daleke 1969.godine u Srbiji bilo proizvedneo 886.540 tona šljiva, 1969 godine bilo je ubrano i 748.530 tona grožđa, zatim 1979. godine je bilo proizvedeno i prodato 441.710 tona dinja i lubenica, a 1999. godine je bilo rodilo 96.400 tona jagoda, a oraha je bilo u rekordu 2009. godine. Breskve su bile u rekordu 2011. godine kada je rod bio 91.366 tona, a iste godien kajsije su donele 44.077 tona roda.

Dakle, sve ove prinose, bilo pšenice kukuruza, repe, voća i povrća mogu samo da priželjkuju današnji kreatori agroekonomske politike, ali i političari čije želje oni pokušavaju da ostvare! Sve što proizvode je u mnogo, mnogo,mnogo, manjim količinama, nego u toj prošlosti. Nauka stalno proizvodi nove sorte i hibride, kako u agraru, tako i voća i povrća. Ali, ovim nekadašnjim rekordima, postignutm sa dostignućima nauke od pore pola veka, nikad se nisu približili. Tako poznavaoci prilika, budućnost agrara vide u povratku u ovu i ovakvu prošlost!

Današnje loše stanje!

Na loše stanje najbolje govore rezultati iz poslednjih decneija, jer su kreatori agroekonomske politike sa svojih nerealnim željama, kako bi ispunili želje stranačkim prvacima, a ne narodu, nikako da ispune želje. Za to okrivljuju Boga i visoke temperature. Dokaz je da prema rezultatima Strategije razvoja od 2014., pa do2024. godine, godišnji rast je bio samo 0,17 odsto. Ili za jednu deceniju tek 1,7 odsto!

U Srbiji sirovine za hranu proizvode se na 3,257.100 hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje se kreće od četiri do željenih, ali nikada dostignutih šest milijardi dolara godišnje. Srbija, inače poseduje više od četiri miliona hektara poljoprivrednih površina. Izuzetak u proizvodnji je bila samo godina korone 2020. Tada je, navodno, vrednost agrarne proizvodnje bila čak 5,6 milijardi dolara i rast proizvodnje je bio 4,6 osto. Kasnije je ta stopa povećanja smanjena za polovinu, jer nije bila realna.
Godinu dana kasnije, 2021. godine ostvarena proizvodnja je imala pad od pet odsto! Vrednost proizvodnje se standardno u prosečnim godinama kreće između četiri i pet milijardi dolara. Izvoz u 2020. godini iznosio je 4,6 milijardi dolara, a u 2021. godini to je bilo oko 4,9 milijardi dolara.To je bio i dosadašnji rekord Srbije! Sad je to sve upola manje! Da bi agrar imao budućnost pootrebno je prvo da se vrati u prošlost i samo to da preuzemo, a ne da se hvalimo sa niskim prinosima, manjom potrošnjom i sve skupljom hranom. Istovremeno u Srbiji imamo samo 6,6 milona stanovnika (što je za 500.000 manje nego pre jednu deceniju), a sad je svaki dan 500.00 gladnih!

Stručnjaci ističu da je potrebno menjati strukturu proizvodnje, a posebno, kada je reč o izvozu. Umesto izvoza sirovina za hranu nužno je da se pređe na prodaju, odnosno izvoz proizvoda iz viših faza prerade. To će onda i uvećati devizni priliv od izvoza.

To znači da nam je potreban novi koncept agrarne poizvodnje, zasnovan na zadružnom sistemu, u koji će biti uključena i prerađivačka industrija. A, nje sad nema , pa sija nema ni samodovoljnost u proizvodnji hrane. Recept uspeha nalazi se u činjenici da se obrt kapitala od porizvodnje u agraru ubrza i da to bude bar 50 puta godišnje, a ne kao sad – tek jednom! Stanje kakvo je sad, i šta nam predstoji do 2100. godine ukazuje na činjenice da će se u ovom veku voditi bitka za vodu! Jer, nauka kaže da će biti 52 sušne godine! Ako budemo ovako radili, onda ćemo je sigurno izgubiti! U prošlom veku to je bila bitka za naftu.

Naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do 2021. godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina. Od toga osam žestoko sušnih! One su od 2000. do 2024. godine poljoprivredi nanele štete veće od 9,5 milijardi dolara. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje. Istraživanja pokazuju da su od 100 godina uvek 52 sušne! Kod nauke je da u hitno u budućnosti za takve uslove pripremi nove sorte i hibride. I da odredi šta treba ranije se seje, a šta kasnije!

Požari suše!

Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništavati letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi. Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene.

Mediteran je definitivno najosetljiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge biljne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlji. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlje 2040. godine u odnosu na početak veka.

Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će I dalje biti veliki problem za poljoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga. To je istakao i Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”. On je između ostalog rekao da nas narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih poljoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju ili kasniju setvu i zrenje svih useva. Zavisno štga naukakaže za koji usev u noivim vremenskim uslovima. Ključni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose.

Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne proemene u Evropi uključuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i poljoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promet.

Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na biljni i životinjski svet, ali posebno na poljoprivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji gradili samo u obećanjima. To govore poslednji podaci pada navodnjavanih površina. O tome najbolje pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjava tek oko 1,4 odsto površina. Odnosno da je u 2023. godini navodnavjano bilo samo nešto više od 47.580 hekara. To nas vaća na nivo od pre deceniju i po! A svaka vlast obećava kako će graditi nove sisteme na više stotina hiljada hektara.

Ali, narode nisu samo lagale i obmanjivale sadašnje vlasti. Nekad davno, 1977. godine evo šta je prilikom otvaranja hidrosistema DTD, kada je voda u pitanju, narodu obećao tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. I to je ostalo obećanje pred svake izbore. On je tada rekao doslovce: „Dunav-Tisa će u Srbiji, prvenstveno ovde u Vojvodini, da navodnjava 510.000 hektara i da odvodnjava milion hektara“. Navodnjavanje je ostalo na predizubornim obećanjiima. Odvodnjavanje je funkcionisalo sve do 2005. godine kada su bile velike poplave jer hidrosistem i ostali kanali nisu mogli da prime suvišne vode. Da bi ne bi bilo poplava potrebno je da se iz hidrosistemja očisti oko 15 miliona kubika mulja.
Tek tada ć on biti ponovo on biti osposobljen za plovidu, dakle za privredu i razvoj turizma! Jer, kada je on kopan od 1947. pa sve do 1977. godine iz njega je iskopano čak 135 miliona kubika zemlje. Toliko je zemlje iskopano i kada je građen Panamski kanal. Ali, on se održava i kada nije doveden u situaciju da nije plovan zbog mulja, kao što je to sa sistemom D-T-D, koji ako ostane ovakav, pun mulja i nekoristan, biće najveća promašena investicija u Evropi posle Drugog svetskog rata.

I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje u Srbiji, koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još ne ostvaruje. Dokaz su podaci RZS. Planirano navodnjavanje od sistema D-T-D nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanje sa milion hektara prestalo da funkcioniše 2005. godine posle velikih poplava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulja (treba da se očisti najmanje 15 miliona kubika) nije mogao niti može više da primi suvišne vode)!

Taj obećani kapacitet od 510.000 hektara nikada nije dostignut. Od blizu dva miliona hektara plodnih vojvođanskih njiva, prema podacima Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“, pod sistemima za navodnjavanje je tek 70.000 hiljada hektara.

Sad svakodenvo stižu nova obaveštenja kako su potpisani novi ugovori za desetine hiljafa novih hektara. To se dešava gotov već pola veka. Ali, takvim obaveštenjima će se verovati samo kada
Republički zavod za statistiku, na svoj dan 9. januara obavesti javnost koliko je hektara u Srbiji navodnjavano! Sve ostalo što se najavljuje, piše i objavljuje, koliko se gradi je – obmana! Dok se ti sistemi ne puste u pogon! Bar, tako je bilo poslednjih pola veka!

(Autor je analitičar i publicista)