Uginuće pčela u Srbiji i do 90%, gubitak osam miliona evra
Pčelarska industrija u Srbiji na ivici je kolapsa – masovno uginuće pčela registrovano je širom zemlje i kreće se od alarmantnih 15 pa sve do 90%, upozoravaju poljoprivredni stručnjaci.
Ovaj katastrofalan pad ne preti samo proizvodnji meda, već će neminovno „upecati“ i džepove potrošača, jer se očekuje drastičan skok cena svih pčelinjih proizvoda.
Prema rečima Nenada Stefanovića, savetodavca Poljoprivredne stručne službe Leskovac, situaciju su dodatno pogoršali kasnoprolećni mrazevi koji su temperature spustili i na -10 stepeni Celzijusa, zatim prošlogodišnja ekstremna suša, kao i otporni pčelinji krpelj — parazit koji postaje gotovo imun na standardne preparate za zaštitu.
„Krpelj je toliko postao otporan da ga praktično ne možete suzbiti jednim sredstvom. Potrebna je kombinacija više preparata, a to dodatno povećava troškove pčelara“, kaže Stefanović.
Gubici mere se u milionima evra
Ako se uzme u obzir da Srbija godišnje proizvede oko 7.000 tona meda, a kilogram vrhunskog meda dostiže čak 1.200 dinara, gubici već sada prelaze 8,4 miliona evra, a očekuje se da cifra nastavi da raste!
Stručnjaci upozoravaju da je najveće uginuće zabeleženo u dolinama i kotlinama, gde se vazduh teže kreće, a vlaga ostaje zarobljena. Najveći udarac pretrpela je bagremova paša, koja je „izmrzla“ pored reka i u usecima, što je dodatno umanjilo ionako skromne prinose.
Pčelarska industrija u Srbiji na ivici je kolapsa – masovno uginuće pčela registrovano je širom zemlje i kreće se od alarmantnih 15 pa sve do 90%, upozoravaju poljoprivredni stručnjaci.
Ovaj katastrofalan pad ne preti samo proizvodnji meda, već će neminovno „upecati“ i džepove potrošača, jer se očekuje drastičan skok cena svih pčelinjih proizvoda.
Prema rečima Nenada Stefanovića, savetodavca Poljoprivredne stručne službe Leskovac, situaciju su dodatno pogoršali kasnoprolećni mrazevi koji su temperature spustili i na -10 stepeni Celzijusa, zatim prošlogodišnja ekstremna suša, kao i otporni pčelinji krpelj — parazit koji postaje gotovo imun na standardne preparate za zaštitu.
Cena meda će leteti u nebo
„Do sada je kilogram čistog meda stajao između 1.100 i 1.200 dinara, dok je na policama marketa, zbog falsifikata, mogao da se nađe i za 600–700 dinara. Ove godine, međutim, možemo očekivati da maloprodajna cena pređe čak 1.500 dinara po kilogramu, a premium med sa specifičnih paša možda i više“, upozorava Stefanović.
Pčelari koji imaju zalihe mogli bi, kako kaže, da ove godine dobro profitiraju, iako je, kako dodaje, „ta dobit unapred potrošena“ s obzirom na troškove i gubitke koje su pretrpeli.
Nada u državne subvencije
U ovom trenutku, nadležne inspekcije su na terenu i procenjuju štetu, a pčelari se nadaju da će, osim redovnih subvencija, dobiti i dodatnu finansijsku pomoć države, prenosi rešetka.rs.
„Svaka ovakva ‘katastrofa’ ostavlja dugotrajne posledice, ne samo po pčelarstvo, već i po voćarstvo, koje zavisi od oprašivanja. Potrebna je ozbiljna podrška da bi pčelari opstali“, zaključuje Stefanović.
Godina gladi za pčelare, luksuz za preprodavce
S obzirom na to da pčele igraju ključnu ulogu u oprašivanju voća, povrća i drugih biljaka, njihov masovni pomor mogao bi da izazove domino efekat i na cene brojnih poljoprivrednih proizvoda. Ova godina biće rekordno loša za pčelare, a svi koji budu kupovali med moraće da računaju na ozbiljno „medeno“ poskupljenje.