Za branje malina 4.000 do 6.000 dinara, ali radnika i dalje nema dovoljno
Sezona branja malina u Srbiji počinje – radna snaga i dalje veliki problem
Dok se u Guči, Arilju, Kosjeriću, Ivanjici, Ljuboviji, Bajinoj Bašti i okolini Čačka i Užica traže radnici za berbu malina, mnogi malinari upozoravaju da se na oglase slabo ko javlja. Uprkos dnevnicama koje dostižu i do 6.000 dinara, i činjenici da su smeštaj i hrana često obezbeđeni, ponuda sezonskih radnika je minimalna, piše Politika.
Ni visoke dnevnice ne pomažu – radnika sve manje
Oglasi nude dnevnica od 4.000 do 6.000 dinara, najčešće bez hrane, ali i pored toga, malinari kažu da nema dovoljno zainteresovanih. Sezona berbe počinje polovinom juna, ali zabrinutost raste zbog smanjene ponude radne snage i sve slabijeg roda, koji je podbacio zbog nepovoljnih vremenskih uslova.
Katastrofalan rod i posledice prethodnih sezona
Božo Joković, direktor zadruge Agro eko voće iz Arilja, kaže da je ovogodišnji rod maline katastrofalan i da su prethodne tri godine bile izuzetno loše za proizvođače.
– Veliki izvoznici su se ponašali kao da mogu sami da beru malinu, maltene džabe. Najveći privredni zločin napravljen je 2022. godine, kada su srušene male hladnjače i uništena proizvodnja maline – kaže Joković.
On ističe i da su veliki sistemi sada preusmereni na strane radnike, poput Nepalaca, Albanaca i Palestinaca, koji rade za tri do četiri evra po danu, dok domaći proizvođači ne mogu da pronađu radnu snagu ni za znatno veću dnevnicu.
Mladi nisu zainteresovani, stariji ne mogu da izdrže tempo
Radovi u malinjacima i plantažama kupina već su počeli, ali nedostatak radnika tera domaćinstva da uključuju sve članove porodice. Berba bobičastog voća zahteva rad i po deset sati dnevno, ali je, uprkos naporu, dobro plaćen sezonski posao.
Problem se ponavlja iz godine u godinu – mladi ne žele da rade u poljoprivredi, a stariji ne mogu da izdrže tempo. Time se smanjuje produktivnost, a domaći malinari ostaju bez pomoći u ključnom delu sezone.
Neformalni rad u porastu – radnici bez ugovora i zaštite
Prema podacima Inspektorata za rad, sezonski rad u Srbiji je često neregulisan. Najviše se radi na crno u građevinarstvu, ali i u poljoprivredi, ugostiteljstvu, trgovini i prehrambenoj industriji.
Na seoskim gazdinstvima, radnici se angažuju na nekoliko nedelja, uz dnevnice, smeštaj i tri obroka, ali bez ugovora i radnih prava. Tako ostaju bez ikakve zaštite, a inspekcija često i ne stigne da ih evidentira.