Portal pametne poljoprivrede

Od 1. decembra 2025. godine u Srbiji će početi da važi znatno stroža granica za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku. Umesto dosadašnjih 0,25 mikrograma po kilogramu, maksimalno dozvoljena koncentracija aflatoksina biće 0,05 mikrograma, i to za:

• sirovo mleko,

• termički obrađeno mleko,

• mleko namenjeno za dalju preradu.

Ova izmena propisana je Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, objavljenim u Službenom glasniku Republike Srbije.

Šta je aflatoksin i zašto je opasan?

Aflatoksini su toksične supstance koje proizvode pljesni iz roda Aspergillus, najčešće prisutne u stočnoj hrani, kukuruzu i drugim žitaricama koje konzumiraju mlečne krave. Aflatoksin M1, koji se nalazi u mleku, smatra se kancerogenim i može imati štetne efekte po zdravlje ljudi, naročito kod dugotrajne izloženosti.

Aflatoksin u mleku: Povratak teme koja je uzdrmala javnost

Tema aflatoksina u mleku postala je široko poznata u Srbiji pre nešto više od decenije, kada je zabeležen visok nivo ovog kontaminanta u mleku domaćih proizvođača. Tada je javnost burno reagovala, a povučene su određene količine mleka iz prodaje.

Od tog trenutka, gotovo neprekidno traje rasprava o tome kolika količina aflatoksina je bezbedna za konzumaciju i koliko je realno očekivati od domaćih proizvođača da se pridržavaju evropskih standarda.

Usaglašavanje sa EU standardima

Iako je prethodnih godina Ministarstvo poljoprivrede više puta najavljivalo snižavanje granice aflatoksina u mleku, odluke su često odlagane. Tako je, prema pravilniku donetom avgusta 2024. godine, dozvoljena količina ostala 0,25 mikrograma, iako je prvobitno bilo predviđeno da se granica smanji već tada.

Sada je i zvanično potvrđeno da će Srbija od 1. decembra 2025. godine uvesti standard Evropske unije, gde je maksimalno dozvoljena količina aflatoksina u mleku 0,05 mikrograma po kilogramu.

Šta nova pravila znače za proizvođače mleka?

Uvođenje strožih standarda zahtevaće ozbiljne prilagodbe u lancu proizvodnje:

• kontrolu kvaliteta stočne hrane,

• praćenje uslova skladištenja žitarica,

• češće laboratorijske analize mleka,

• dodatne edukacije proizvođača.

Mlečna industrija u Srbiji biće suočena sa izazovima, ali i prilikom da se kvalitet domaćih proizvoda približi standardima Evropske unije, što je važno kako za izvoz, tako i za povećanje poverenja potrošača u domaće mleko.