Portal pametne poljoprivrede

Užice, Priboj, Čajetina – tri tačke na mapi koje za mnoge sredine u Srbiji mogu biti model energetske efikasnosti. Novinari iz Vojvodine obišli su, u organizaciji Regionalne razvojne agencije Bačka, primere dobre prakse u korišćenju obnovljivih izvora energije i energetski efikasnih rešenja. Domaćini iz Regionalne razvojne agencije Zlatibor iz Užica predstavili su nam projekte ovdašnjih lokalnih zajednica i javnog sektora i pokazalo se da je u toj sinergiji i te kako moguće postići dobre rezultate

Dok se energetska tranzicija u Srbiji često percipira kao izazov koji je daleko od svakodnevnice prosečnog građanina, zapadna Srbija pokazuje da je moguća – i održiva – i u praksi. Tokom dvodnevne studijske posete 16. i 17. juna 2025. godine, novinari iz Vojvodine imali su priliku da se uvere kako izgledaju konkretni koraci ka zelenoj budućnosti, kroz obilazak najboljih primera energetski efikasnih rešenja u Zlatiborskom regionu.

Poseta je organizovana u okviru projekta „Promocija energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije u regionu Bačka“, koji realizuje Regionalna razvojna agencija Bačka uz podršku nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), u saradnji sa organizacijom GIZ. Domaćin vojvođanskim novinarima bila je Regionalna razvojna agencija Zlatibor u Užicu, koja, sprovodeći nacionalne i međunarodne projekte, već 23 godine podstiče i promoviše razvoj zlatiborske oblasti.

Užice – deset godina sistemske borbe protiv zagađenja

Prvog dana posete, delegacija je stigla u Užice – grad koji se decenijama suočava sa izazovom zagađenog vazduha. Gradu sa “jakom kotlinom”, poput Sarajeva, sa inverznim slojem koji se ponaša kao oklop u kasnojesenjim i zimskim mesecima, jasno je – nije lako da se bori s tim problemom. Još pre 30 godina Užice je počelo da meri kvalitet vazduha, što znači da je odavno postalo i te kako svesno snage protivnika – enormnog zagađenja. Gledajući desetak godina unazad, situacija se popravlja. Kako nam je rekla Svetlana Drakul, šefica Odeljenja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, već deceniju unazad Užice sprovodi mere i subvencioniše energetsku sanaciju domaćinstava. Do danas je zamenjeno više od 1.590 kotlova na gas, kao i 141 kotao na pelet, što je već dovelo do vidljivih rezultata: prosečna godišnja koncentracija PM10 čestica je sa 45,5 µg/m³ u 2018. pala na 32,7 µg/m³ u pretprošloj godini.

-Kada imate temperaturnu inverziju, kada se taj poklopac formira iznad užičke kotline, a to je uglavnom regionalnog karaktera i javlja se otprilike u isto vreme kad i u Sarajevu, Skoplju…, e tad se tu zadržava sve što se emituje. Bukvalno, život bi trebalo da stane. Snimali smo i puštali u tim danima promo filmove zajedno sa našom kancelarijom za mlade s porukom građanima da, ako nemaju drugog načina da se greju osim loženja, ne koriste ugalj već suva drva, da zavrnu dva radijatora, da ne idu svi kolima… Ali, te kratkoročne mere je jako teško sprovesti, to nije industrijsko zagađenje pa da se tad smanji proizvodnja, već imate ceo jedan grad kada treba da vam stane saobraćaj, da prestane da se loži… Kako god, moramo biti svesni svog uticaja na kvalitet vazduha, kaže Svetlana Drakul.

Po njenim rečima od 2015. godine do lane za mere energetske efikasnosti je utrošeno 317 miliona dinara i realizovano je 3.566 projekata.

U toku je realizacija javnog poziva iz 2024. godine koji se odvija uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike, vrednog 34 milona dinara, kao i javnog poziva za energetski ugrožene kupce od 2,5 miliona dinara. Osim toga, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, u ovoj godini realizuje se projekat zamene individualnih ložišta ukupne vrednosti 17 miliona dinara. Užičani će u svojim domovima postaviti 125 kotlova na gas i 25 kotlova na pelet.

Grad je konkurisao kod Ministarstva rudarstva i energetike i na ovogodišnjem javnom pozivu i mogao bi da dobije još 37,5 miliona dinara za iste namene, navela je Svetlana Drakul.

Pomenimo, Užice ima i budžetski fond za energetsku efikasnost, a prošle godine je počeo sa radom Centar za energetsko savetovanje građana i preduzetnika.

Centar je namenjen informisanju građana i preduzetnika o inicijativama za unapređenje energetske efikasnosti, dostupnim tehnologijama, tehničkim mogućnostima a, kako kaže Svetlana Drakul, njegovo osnivanje bio je dobar potez budući da ga Užičani redovno posećuju i imaju puno upita, najviše u vezi sa subvencijama, odnosno bespovratnim sredstvima za energetsku sanaciju njihovih kuća i stanova.

U Užicu novinarima je predstavljeno više projekata Regionalne razvojne agencije Zlatibor, sa fokusom na unapređenje korišćenja obnovljivih izvora energije i zelenu energetsku tranziciju. Projekti poput „Zelene energetske tranzicije“ i „Thematic2Green“ istaknuti su kao primeri strateškog pristupa održivom razvoju na regionalnom nivou.

Priboj: Toplana koja greje na drvnu sečku

U Priboju, novinari su obišli gradsku toplanu koja već četvrtu sezonu koristi drvnu biomasu kao glavni energent. Direktor JP „Toplana Priboj“ Marko Janjušević istakao je kako sistem ne samo da smanjuje emisije štetnih gasova, već smanjuje i troškove za grejanje. Priboj je tako postao primer kako lokalni resursi mogu pokretati moderne sisteme daljinskog grejanja.

Osvrćući se na prethodne decenije i probleme koje je Priboj imao kada je o grejanju reč, Janjušević nas je vratio u vreme kada je tadašniji gigant svetskog glasa – FAP izgradio kotlarnicu. Bilo je to 1976. godine. Kako je vreme odmicalo a nekadašnja najveća fabrika kamiona na Balkanu gubila epitete koji su je pratili, sistem zagrevanja je postao neefikasan, zastareo, dotrajao. Zahvaljujući podršci GIZ-a krenulo se u zamenu fosilnih energenata organskim – sa uglja i mazuta prešlo se na biomasu.

-Do 2014. godine problem su se nagomilali. Onda je počela saradnja sa GIZ-om. U prvoj fazi korišćenja obnovljivih izvora energije, u 2016. izgrađena je kotlarnica na drvni pelet, snage 0,9 megavata, ugalj je zamenjen drvnom biomasom. Ta kotlarnica manjeg kapaciteta snabdevala je toplotom školu, predškolsku ustanovu, kulturni centar i zgradu opštinske uprave. Potom je 2019. godine puštena u rad nova toplana na biomasu kapaciteta 1,8 megavata, koja je izgrađena uz pomoć Vlade Srbije i nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ – ispričao nam je Janjušević. – Godinu dana kasnije zamenjen je sistem daljinskog grejanja, sva mreža, podstanice, da bi 2020. počela izgradnja gradske toplane. Već 2021. godine toplana je puštena u rad, a u njoj se koristi isključivo drvna biomasa. Uveden je daljinski nadzor i upravljanje toplotnim podstanicama. Reč je o toplani od osam megavata u kojoj se koristi isključivo drvna sečka, a postoje i dva rezervna kotla na lako lož ulje ali za aktiviranjem tih kotlova i lož ulja nije bilo potrebe i nadamo se, neće ni biti.

Po Janjuševićevim rečima ova investicija, vredna 5,25 miliona evra, uz podršku nemačke banke KfW i švajcarskog Državni sekretarijat za privredne poslove (SECO), donela je uštede u lokalnoj kasi i značajno uticala na budžet građana. Pored toga, uposleno je lokalno stanovništvo budući da energent obezbeđuju dobavljači iz okoline, a nemerljiv je uticaj na zdraviji život građana Priboja. Kako kaže, opasnosti po šumu koja se koristi nema jer je prirast mnogo veći od eksploatacije, a pritom se u toplani koristi otpadno drvo i ono što je ostalo od orezivanja. Pomenimo, čak 70 odsto opštine Priboj je pod šumom.

Zlatibor: solarna energija i komunalni sistem za XXI vek

Konačna stanica u novinarskoj poseti ovom delu Srbije bila je Zlatibor, gde je u okviru KJP „Zlatibor“ predstavljen solarni energetski sistem snage 50 kW, koji već sada zadovoljava bezmalo 90 odsto potreba preduzeća.

-Mi smo komunalno preduzeće sa osam različitih delatnosti, od upravljanja otpadom, do održavanja puteva. U sezoni, opština Čajetina sa oko 15.000 stanovnika primi i do 100.000 gostiju, pa moramo biti maksimalno efikasni. Imamo 208 zaposlenih na neodređeno vreme, nov vozni park od 104 vozila, moderne radne mašine, veliki broj mladih i obrazovanih u preduzeću. U svakom trenutku moramo da budemo obučeni i spremni da zadovoljimo sve potrebe turista, a naravno i stanovnika opštine, rekao je direktor Srđan Pantović dodajući da se uspeh preduzeća ogleda u rečenici koja se od turista često može čuti: „Kako je sve čisto“.

Kada je o energetskoj efikasnosti reč, kroz projekat Evropske unije, odnosno EU PRP Plus programa, „Zlatibor“ je dobio donaciju oko 3,5 miliona dinara za ugradnju solarnih panela. Solarno postrojenje za sada proizvodi dovoljno energije za potrebe preduzeća, a Pantović kaže da će se vremenom videti kako se odvija proizvodnja i koje potrebe zadovoljava pa će se verovatno to postrojenje i proširiti.

-Montirani su paneli na južnoj strani naše zgrade i susedne objekte, naše radionice. Pre nekoliko dana su paneli postavljeni, ideja je da potrošimo energiju u objektu jer imamo veliku potrebu za energijom. Rok trajanja panela je 25 godina, očekujemo da se investicija isplati za pet-šest godina, veli on.

Ovo je jedan od sedam projekata u okviru kojih će biti postavljeni solarni paneli u zlatiborskom regionu, a uz podršku EU.

Pored toga, Čajetina je lider i u upravljanju otpadom – u toku je izgradnja reciklažnog dvorišta uz podršku Ministarstva privrede, a već postoji sistem selekcije otpada na mestu nastanka i kompostiranja.

Energija budućnosti raste iz lokalnih inicijativa

Studijska poseta medija zapadnoj Srbiji jasno je pokazala da energetska tranzicija ne mora da ostane samo na papiru. Gradovi i opštine u Zlatiborskom regionu pokazuju kako se znanjem, planiranjem i saradnjom mogu ostvariti konkretni rezultati.

-Ova poseta je još jedan podsetnik da tranzicija nije luksuz već nužnost, i da se mora sprovoditi zajedno – uz lokalne zajednice, javni sektor i medije, zaključio je Miloš Radojević iz Regionalne razvojne agencije Zlatibor. – Nadam se da će ova poseta doprineti talasu koji je definitivno prisutan i koji se širi – da se sve češće razmišlja o supstituciji fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije. Nije lako, veliki su izazovi, ne zna se da li je teže lokalnom stanovništvu ili lokalnim samoupravma. Nekada nedostaje znanja, nekada novca, nekada poverenja, ali Zlatiborski okrug pravi iskorak, dobar je primer i treba ga slediti.

S. Gluščević 

Foto: V. Veličković