Portal pametne poljoprivrede

Vraćene pošiljke zbog pesticida

I ove godine su u Srbiju sa granica zemalja EU vraćani proizvodi koji su u nedozvoljenim količinama imali neku od zabranjenih supstanci, najčešće pesticide.

Miloje Pavlović, magistar zaštite bilja, kaže u razgovoru za Biznis.rs da svako može u bilo kojoj poljoprivrednoj apoteci da kupi proizvod koji želi i da ga koristi bez ikakvih ograničenja, iako je u uputstvu jasno naznačen način upotrebe.

“Svaka zemlja ima propisano šta može, a šta ne može da se koristi, kada je reč o hemikalijama i pesticidima kojima se tretiraju voće i povrće. Taj hlorpirifos, na koji se ukazivalo poslednjih godina zbog nalaza u voću, registrovan je u nekim zemljama, a u nekima nije. U Evropskoj uniji nije dozvoljena upotreba, ali se ipak proizvodi”, objašnjava Pavlović.

“Ako prođe, prođe” princip izvoznika

On kaže da su izvoznici ti koji bi morali da znaju kojim materijalom raspolažu i da na osnovu toga usmere pošiljku.

“Ako ne znaju, pa veruju na reč ili ne prate proceduru, onda ide po principu ‘ako prođe, prođe’. Čak i kada se pošiljka vrati, ne mora se nužno uništiti – može se prodati tamo gde je taj pesticid dozvoljen. Najgore je kada se to stavi u maloprodaju kod nas”, navodi Pavlović.

Na pitanje kako potrošači mogu da provere koliko je tretirano neko voće koje su kupili na pijaci, sagovornik odgovara – nikako.

Zakon postoji, kontrola ne

“Kada je usvojen Zakon o zaštiti bilja, još 1999. godine, sve je do detalja bilo propisano. Od registracije preparata, aktivnih materija, rastvarača, uvoza, tehničkih i kadrovskih uslova za proizvodnju pesticida, kao i uslova za maloprodaju i veleprodaju. Sve je objašnjeno, samo količinu ostataka pesticida niko ne kontroliše. Iako se navodi da tu kontrolu vrše regionalni zastupnici za poljoprivredu, to nije tačno”, tvrdi Pavlović.

On takođe ističe da nema nikoga u našoj državi ko ozbiljno radi na kontroli upotrebe pesticida.

Iako je usvojen propis da je obavezna obuka za sve poljoprivrednike koji koriste pesticide, kao i da je sertifikat koji profesionalni korisnik dobija nakon obuke uslov za kupovinu sredstava za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama neophodan, to do sada nije zaživelo.

“Ništa se nije promenilo. Ja sam svakodnevno na terenu i znam – uđete u apoteku i možete kupiti sve ono što je izloženo na policama”, navodi Pavlović.

Edukacija i odgovorna upotreba pesticida

Agronomi se slažu u jednom – svi akteri uključeni u proces proizvodnje hrane trebalo bi da budu edukovani, ne samo o pravilnoj primeni pesticida i poštovanju karence (period koji mora da protekne od aplikacije pesticida do berbe ili žetve), već i o odlaganju ambalaže i zaštiti korisnih organizama.

Najveći proizvođači pesticida u Srbiji

Od ukupno 20 firmi koje se bave proizvodnjom pesticida i hemikalija za poljoprivredu, podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da su tri prvoplasirane iz Beograda.

• Galenika-Fitofarmacija – prvo mesto, sa dobiti od 711.098.000 dinara u 2024. godini. Ova kompanija posluje od 1999. godine i proizvodi herbicide, fungicide, insekticide, biocide, regulatore rasta i biopesticide.

• Agrosava – drugo mesto, sa dobiti od 95.207.000 dinara u 2024. godini. Firma posluje već 33 godine i poseduje savremenu fabriku za proizvodnju pesticida i centar za doradu semena.

• Syngenta – treće mesto, sa dobiti od 63.479.000 dinara u 2024. godini. Kompanija je deo globalnog lidera u agrobiznisu i poseduje značajan udeo na tržištu semena.