Portal pametne poljoprivrede

Srbija se danas suočava sa ozbiljnim izazovima u poljoprivredi – zemljište se ubrzano degradira, troškovi đubriva i pesticida rastu, a klimatske promene donose sve učestalije suše i poplave. U takvim okolnostima, regenerativna poljoprivreda sve češće se prepoznaje kao šansa za preokret – način da se obnavlja tlo, čuva biodiverzitet i povećava otpornost useva na klimatske ekstreme. Kako bi se ovaj pristup zaista zaživeo u praksi, važno je da žene, koje čine značajan deo poljoprivredne radne snage, dobiju ravnopravnu priliku da učestvuju u njegovom razvoju i primeni.

Formalne mere, poput dodatnih bodova za žene pri konkurisanju za IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) podsticaje, podsticaje iz pokrajinskog i republičkog budžeta, kao i podsticaje iz programa koje (su)finansiraju međunarodne institucije, pokazuju da država prepoznaje značaj žena u poljoprivredi.

Ipak, same kvote ili bodovi nisu dovoljni: prava rodna ravnopravnost zavisi od stvarnog pristupa obrazovanju, mentorstvu i praktičnim resursima, koji ženama omogućavaju da uspešno primene regenerativne prakse na svojim gazdinstvima.

Regenerativna poljoprivreda odgovor je na izazove savremene proizvodnje hrane. Ona se zasniva na principima koji zemljištu vraćaju plodnost i otpornost – smanjenom obradom tla, korišćenjem pokrovnih i združenih useva, pažljivom rotacijom kultura i povezivanjem sa stočarstvom. Takav pristup ne samo da smanjuje pritisak na prirodne resurse, već i obezbeđuje održivost proizvodnje hrane na duži rok.

Prelazak na regenerativne modele u Srbiji nije lak ni jednostavan. Granica između „organskog“ i „regenerativnog“ u praksi je još maglovita. Organska proizvodnja ima jasno definisane zakonske kriterijume i subvencije, dok regenerativni pristup još uvek nema precizne standarde.

„Na nacionalnom nivou ne postoje precizno usvojeni kriterijumi po sistemima proizvodnje, tako da mi težimo izjašnjavanju da li poljoprivrednik primenjuje neke od regenerativnih praksi“, objašnjava Milica Adamović iz Saveza za regenerativnu poljoprivredu. Ona dodaje i da je najveći izazov prelaska na regenerativnu poljoprivredu upravo kod žena, koje u ruralnim sredinama balansiraju domaćinstvo i poljoprivredni rad:

„Bez podrške i saveta, mnoge žene ostaju na margini, iako imaju znanje i volju.“

Primer iz prakse jasno pokazuje i prepreke, ali i potencijal regenerativnog pristupa.

„Od 2019. godine se bavimo sertifikovanom organskom proizvodnjom povrća, voća, mahunarki i žitarica. Kada smo se upoznali sa regenerativnom poljoprivredom, shvatili smo da mnogi principi prirodnog obnavljanja zemljišta savršeno idu uz organsku proizvodnju i tada smo odlučili da postepeno usvajamo ove prakse na našem gazdinstvu“, ističe Anabel Viček iz Pivnica.

Njene metode – smanjena obrada tla, pokrovni usevi i rotacija kultura – ne samo da štite zemljište, već povećavaju otpornost useva na klimatske ekstreme i smanjuju potrebu za hemijskim đubrivima.

„Na početku je izazovno, posebno kada pokušavate da balansirate između domaćinstva i rada na njivi, ali kada se vidi efekat posle nekoliko godina, shvatite koliko je to dugoročno isplativo i osnažujuće za žene u zajednici,“ dodaje Anabel, naglašavajući kako regenerativna poljoprivreda otvara prostor za saradnju i međusobnu podršku žena na selu.

Dobre vesti dolaze i iz oblasti finansijske podrške: preko konkursa bespovratnih sredstava, na raspolaganju je 50 miliona dinara za žene na selu, što im omogućava da unaprede gazdinstva, investiraju u opremu ili razviju dodatne proizvodne aktivnosti.

„Ovo je prilika da žene ponovo preuzmu kontrolu nad svojim gazdinstvima i unaprede plodnost zemljišta,“ ističe Milica Damović iz Saveza, dok Agrosmart naglašava da je konkurs namenjen upravo ženama koje žele da razviju ili modernizuju svoje poljoprivredno poslovanje https://agrosmart.net/2025/05/08/bespovratna-podrska-za-zene-na-selu-na-raspolaganju-50-miliona-dinara/?utm_source=chatgpt.com

Regenerativna poljoprivreda, istovremeno, postaje moćan alat za osnaživanje žena kroz obrazovanje i saradnju.

„Kroz kombinaciju organske i regenerativne proizvodnje i saradnju u zadruzi, možemo smanjiti troškove i zajednički plasirati proizvode. Takođe, žene u zajednici međusobno dele iskustva, što olakšava prelazak na ove prakse,“ potvrđuje Anabel.

Fleksibilni obrazovni programi, kratke radionice, reprezentativna domaćinstva ili online platforme omogućavaju ženama da stiču praktična znanja bez prekida svakodnevnih obaveza, a pritom preuzimaju vodeće uloge u proizvodnji, distribuciji i organizaciji zajedničkih inicijativa.

Na kraju, regenerativna poljoprivreda u Srbiji, iako još uvek u ranoj fazi razvoja, pokazuje da može postati ključni alat za dugoročno ekonomsko, društveno i ekološko osnaživanje žena i njihovih zajednica.

„Ono što regenerativna poljoprivreda nudi jeste prilika da žene ponovo preuzmu kontrolu nad svojim gazdinstvima, unaprede plodnost zemljišta i doprinesu održivosti zajednice,“ zaključuje Anabel, dok iz Saveza dodaju: „Podrška ženama u ovim inicijativama nije samo rodno pitanje – to je pitanje opstanka ruralnih zajednica i budućnosti poljoprivrede u Srbiji.“

Kakva je situacija u EU

U Evropskoj uniji, regenerativna poljoprivreda postepeno dobija na značaju, iako još uvek nije u potpunosti integrisana u zvanične politike. Evropski ekonomsko-socijalni komitet (EESC) je u junu 2025. godine usvojio mišljenje koje prepoznaje regenerativnu poljoprivredu kao ključnu strategiju za transformaciju evropskih sistema hrane i poljoprivrede. Komitet je pozvao na usvajanje zajedničke, rezultatski zasnovane definicije regenerativne poljoprivrede, fokusirane na merljive ishode poput zdravlja zemljišta, skladištenja ugljen-dioksida i dobrobiti ruralnih zajednica. Takođe, predloženo je da EU prizna tlo kao javno dobro i uskladi ključne politike, od finansiranja do regulative, kako bi aktivno podržala regenerativne prakse European Economic and Social Committee.

Međutim, trenutni izazov ostaje nedostatak zvanične definicije regenerativne poljoprivrede na nivou svih zemalja članica, što otežava implementaciju politika i pristup finansiranju. U međuvremenu, zakonodavne inicijative kao što je EU Zakon o obnovi prirode (Nature Restoration Law) iz 2024. godine, koji ima za cilj obnovu degradiranih ekosistema i povećanje sadržaja ugljen-dioksida u zemljištima, delimično se poklapaju sa principima regenerativne poljoprivrede FoodNavigator.com.

Branko Majerić: Iskustvo iz Slovenije

U Sloveniji, prelazak na regenerativnu poljoprivredu suočava se sa ozbiljnim izazovima – subvencije su minimalne, tehnička podrška ograničena, a tržište često ne prepoznaje dodatnu vrednost održive proizvodnje. Branko Majerić, koji vodi imanje u selu Moškanjci na 35 hektara u vlasništvu svog sina, ističe:

„Subvencije za konzervacijsku poljoprivredu iznose svega 18 evra po hektaru, dok ekološka proizvodnja dobija daleko veće podsticaje. Mi se kroz udruženje borimo da država uvede konzervacijsku poljoprivredu kao punopravnu meru.“

Pored finansijskih prepreka, postoji i potreba za savladavanjem nove tehnologije i nabavkom specijalizovane mehanizacije.

„Prvih deset godina bilo je puno muka – trebalo je savladati novu tehnologiju i nabaviti odgovarajuću mehanizaciju,“ objašnjava Branko. Uprkos tome, on i njegova porodica dosledno primenjuju principe regenerativnog pristupa: minimalno narušavanje tla, bar 30% pokrivenosti zemljišta posle obrade i raznovrsnost kultura u plodoredu, uključujući kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i ptujski luk sa evropskom zaštitom geografskog porekla.

Regenerativni pristup donosi vidljive ekološke i ekonomske prednosti, smanjuje potrošnju energije i pesticida, poboljšava humus i mikroorganizme u zemljištu, a usevi postaju otporniji na sušu.

„Proizvodnja ptuјskog luka se odvija ručno, od vađenja do pakovanja. Zbog toga cena može biti i tri puta viša od cene običnog luka, što predstavlja dodatnu vrednost,ali i izazov za tržište kada je reč o malim gazdinstvima,“ ističe Branko.

Karolina Kolarova: Perspektiva iz Češke

Karolina Kolarova, koordinatorka za zagovaranje u organizaciji Živá půda, ističe da regenerativna poljoprivreda može značajno doprineti ekonomskom osnaživanju žena u ruralnim sredinama.

„Regenerativni pristupi omogućavaju ženama da stvore nove izvore prihoda – bilo kroz direktnu prodaju, preradu proizvoda, agroturizam ili udruživanje u zadruge,“ objašnjava Kolarova. „Kroz ove modele žene mogu preuzeti liderske uloge i ostvariti dodatnu vrednost za svoja gazdinstva i zajednice.“

Ona naglašava da rodna dimenzija i dalje ostaje zapostavljena.

„Žene u poljoprivredi često obavljaju intenzivan, kontinuiran rad – naročito u povrtarstvu, cvećarstvu i manjim parcelama, gde je potreban stalni nadzor i briga. Muškarci uglavnom dominiraju u velikim operacijama, poljoprivredi na poljima i stočarstvu, gde se više koristi mašinerija. To znači da edukacije i podrška moraju biti fleksibilne i prilagođene realnosti žena, uzimajući u obzir njihove svakodnevne obaveze.“

Kolarova dodaje da, iako formalni obrazovni programi za žene u oblasti regenerativne poljoprivrede još nisu razvijeni, Živá půda aktivno radi na inkluzivnim i pristupačnim radionicama.

„Organizujemo praktične obuke i terenske posete domaćinstvima. Povezujemo poljoprivrednice sa stručnjacima i donositeljima odluka, jer samo kroz znanje i iskustvo mogu zaista da razviju svoje poslovanje.“

Pored obrazovanja, važno je i stvaranje platformi za razmenu znanja i zajedničku podršku.

„Žene koje se uključe u zadruge ili lokalne inicijative ne samo da unapređuju svoja gazdinstva, već i jačaju čitave zajednice, razmenjuju iskustva i resurse i zajedno se bore za prepoznavanje vrednosti regenerativnih praksi na tržištu,“ naglašava Kolarova.

Na kraju, Kolarova ističe i izazove povezane sa politikom i finansiranjem:

„Poljoprivreda se još uvek često posmatra kao muški domen. Potrebno je uključiti rodnu perspektivu u EU i lokalne programe, jer žene često imaju manji pristup zemljištu, kreditima i subvencijama. Samo kada se stvore pravi uslovi – znanje, resursi i mreža podrške – žene mogu u potpunosti da iskoriste potencijal regenerativne poljoprivrede.“

Živá půda (Living Soil) je projekat Češke Fondacije za zaštitu životne sredine, posvećen borbi protiv degradacije zemljišta i promociji regenerativne poljoprivrede u Češkoj. Organizacija pruža stručne savete vlasnicima zemljišta i poljoprivrednicima, pomažući im da unaprede kvalitet tla i implementiraju regenerativne prakse. Prepoznajući rastuće interesovanje za regenerativnu poljoprivredu, ali i nedostatak centralnog mesta za razmenu znanja, Živá půda je kreirala posebnu platformu koja omogućava farmerima da diskutuju, uče i dobiju prilagođene savete.

Pored direktnog rada sa poljoprivrednicima, organizacija se zalaže za sistemske promene i aktivno lobira kod političara kako bi se usvojile politike koje podržavaju regenerativnu poljoprivredu i sveobuhvatnu zaštitu zemljišta. Iako trenutno fokus nije specifično na rodno senzitivnom pristupu, iskustvo sa farmerima i angažman u oblikovanju poljoprivredne politike omogućava Živá půda da uoči izazove i prilike za žene u ruralnim zajednicama, posebno u vezi sa ekonomskim osnaživanjem i edukacijom.

https://www.ziva-puda.cz/

Iako je regenerativna poljoprivreda prepoznata kao ključna strategija za transformaciju evropskih sistema hrane i poljoprivrede, njena implementacija suočava se sa izazovima zbog različitih pristupa pojedinačnih država članicama EU. Svaka zemlja ima mogućnost prilagođavanja politika prema svojim specifičnostima, što može dovesti do varijacija u primeni i efikasnosti. Ovaj diverzitet ukazuje na potrebu za daljim usklađivanjem i razmenom iskustava kako bi se postigao zajednički cilj održive i regenerativne poljoprivrede u EU.

Međutim, rodna perspektiva u poljoprivrednim politikama EU još uvek nije dovoljno zastupljena. Iako EU promoviše rodnu ravnopravnost i uključivanje rodne dimenzije u sve sektore kroz strategiju za rodnu ravnopravnost (European Commission, 2020), praksa pokazuje da žene u poljoprivredi često imaju manji pristup zemljištu, finansijskim sredstvima i odlučivanju. Ove prepreke ograničavaju njihovu mogućnost da u potpunosti primene regenerativne prakse i učestvuju u inovacijama u sektoru (European Institute for Gender Equality, 2022). Jasno je da je neophodno razviti rodno osetljive politike i programe podrške, kako bi žene imale ravnopravnu ulogu u održivoj i regenerativnoj poljoprivredi.

U Srbiji, kao i u ostatku Evrope, rodna ravnopravnost u poljoprivredi ostaje izazov. Iako Zakon o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine postavlja jasne principe i ciljeve za uključivanje žena u sve sektore društva, primena u poljoprivredi još uvek kasni (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava). Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost prepoznaje potrebu za podsticajima koji bi omogućili ženama da ravnopravno učestvuju u poljoprivredi, ali konkretne mere i njihova implementacija još nisu dovoljno razvijene.

Slična situacija je i u zakonodavstvu koje reguliše poljoprivredu i ruralni razvoj. Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju iz 2025. godine definiše ciljeve i politike sektora, ali ne sadrži specifične odredbe koje bi direktno podržale učešće žena ili rodno osetljive pristupe (Paragraf.rs). Kao rezultat toga, žene često imaju ograničen pristup zemljištu, resursima i obukama, što može umanjiti njihov potencijal da implementiraju regenerativne prakse i preuzmu vodeće uloge u održivoj poljoprivredi.

Ove praznine u zakonodavnom okviru jasno pokazuju da je potrebno razviti specifične politike i mere koje će ne samo podržati žene, već i omogućiti da njihova znanja i inicijative u oblasti regenerativne poljoprivrede budu adekvatno prepoznate i nagrađene. Samo uz takav pristup Srbija može osigurati ravnopravnu participaciju žena i dugoročno jačanje otpornosti ruralnih zajednica.

Žene u poljoprivredi Srbije: Prednosti na papiru, izazovi u praksi

U Srbiji žene koje vode poljoprivredna gazdinstva formalno imaju prednost prilikom konkurisanja za IPARD sredstva – kao nosioci gazdinstava ostvaruju dodatnih pet bodova u okviru Mera 1 i Mera 7 IPARD III programa.  Prema izveštaju za 2023. godinu, žene su podnosile 18% prijava u okviru Mera 1, dok su ostvarile 22% ukupnih sredstava, što ukazuje na manji broj prijava, ali i na veću prosečnu vrednost odobrenih sredstava po prijavi u odnosu na muške korisnike (uap.gov.rs).

Od kraja 2017. godine Srbija koristi IPARD, instrument finansijske podrške zemljama kandidatima za članstvo u EU. Završen je IPARD II program, iz kojeg je poljoprivrednicima, privrednim društvima i zadrugama u Srbiji iz budžeta Evropske unije bilo obezbeđeno 175 miliona evra, a u toku je IPARD III program, koji srpskoj poljoprivredi i ruralnom razvoju bespovratno omogućuje 288 miliona evra. Problem je, međutim, u iskorišćenju sredstava – iz IPARD II programa Srbija je potrošila svega 56,4% budžeta EU, a budući da se realizacija IPARD III programa odvija sporo i nedovoljno efikasno, opravdane su sumnje u bolju iskorišćenost tog evropskog fonda. Nažalost, IPARD ne prepoznaje regenerativnu poljoprivredu ali će, kako najavljuju nadležni, dogodine akreditovati meru koja se odnosi na ekološku proizvodnju pa će i tu žene, poljoprivrednice koje primenjuju te prakse, imati velike mogućnosti. 

Podaci ukazuju i na izazove u praksi. Mnoge žene imaju ograničen pristup stručnim savetima, administrativnim resursima i finansijskoj podršci, što utiče na broj i kvalitet prijava. Formalno dobijeni dodatni bodovi stoga ne garantuju ravnopravnu šansu za uspeh, već u velikoj meri zavise od podrške unutar domaćinstva i lokalne zajednice.

Ministarstvo poljoprivrede direktno ističe da se u okviru Правилника за спровођење Меre 1, IPARD III programa se odnosi investicije u novu mehanizaciju, opremu, objekte i tehnologije, uključujući i one namenjene obradi zemljišta, a da je kontrola sredstava postavljena tako da obuhvata sve faze obrade zahteva i petogodišnji period nadzora na licu mesta:

„Obaveze korisnika, odnosno primalaca sredstava IPARD podsticaja, propisane su Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i posebnim propisima za sprovođenje mera IPARD programa. Do sada nije bilo slučajeva pronevere IPARD sredstava.“ (uap.gov.rs).

Edukacija žena u ruralnim sredinama: ključ za regenerativnu poljoprivredu

Formalne mere, poput dodatnih bodova za žene pri konkurisanju za IPARD podsticaje, pokazuju da država prepoznaje njihov značaj u poljoprivredi. Međutim, same kvote ili bodovi nisu dovoljne. Stvarna ravnoteža i mogućnost uspeha zavise od dostupnosti obrazovanja i praktičnih resursa, koji su ključni za implementaciju regenerativne poljoprivrede u ruralnim sredinama. Prema izveštaju UNICEF-a iz 2023. godine, razlike u obrazovnim i stručnim mogućnostima između urbanih i ruralnih područja direktno utiču na pristup obukama i mentorstvu za žene u poljoprivredi (unicef.org).

Bez adekvatne edukacije, dodatni bodovi i formalne prednosti ne garantuju uspeh. Žene često nemaju pristup znanjima potrebnim za kvalitetnu pripremu projekata, upravljanje resursima ili primenu regenerativnih praksi. Ograničen pristup mentorstvu i praktičnim informacijama direktno utiče na konkurentnost i sposobnost da se regenerativna poljoprivreda primeni na njihovim gazdinstvima.

Problematika je posebno izražena u oblastima gde su tradicionalni rodni obrasci i dalje snažno prisutni. Žene su često odgovorne za vođenje domaćinstva, brigu o deci i starijim članovima porodice, što dodatno smanjuje vreme koje mogu posvetiti edukaciji ili profesionalnom razvoju u oblasti regenerativne poljoprivrede.

Iako žene imaju prednost na konkursima za nabavku poljoprivredne mehanizacije, opreme za primarnu proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda, situacija u praksi se ne poklapa sa statistikom koja se odnosi da broj odobrenih zahteva za podsticaje. Brojke govore jedno ali na njivama, u voćnjacima i povrtnjacima je sasvim drugačije – žene se često pojavljuju samo na papiru, one podnose zahteve za podsticaje i dobijaju mašine, mehanizaciju i opremu uz subvencije i do 80 odsto, ali mnoge od njih ne koriste tu opremu i ne upravljaju tim mašinama već to rade njihovi muževi, očevi, braća…Takođe, udaljenost od centara obuka i nedostatak digitalne infrastrukture ograničavaju pristup programima obuke i online resursima.

Stručnjaci i organizacije za ruralni razvoj naglašavaju da ciljna podrška ženama – kroz praktične edukacije, mentorstvo i vođenje projekata – nije važna samo za ravnopravnost, već i za uspešnu primenu regenerativne poljoprivrede. Samo tako žene u ruralnim područjima mogu iskoristiti prednosti formalnih podsticaja i postati ključni nosioci održivih i regenerativnih poljoprivrednih praksi u našoj zemlji (unicef.org).

Vanja Velisavljev