Da smo se u korišćenju IPARD-a ugledali na Poljsku srpska poljoprivreda bila bi na konju
Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU koristi IPARD fond – Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj. Poljska je u svom pretpristupnom periodu koristila SAPARD program, koji se od IPARD-a zapravo razlikuje samo po nazivu. Ali, razlika između rezultata koje je postigla Poljska i onih koje je postigla Srbija je ogromna. Dok je Poljska iskoristila sav novac koji je bio na raspolaganju iz budžeta EU, mi smo bezmalo pola morali da vratimo. To je bio rezultat IPARD II programa za koji smo dobili 175 miliona evra, a potrošili oko 98,7 miliona. Kako stvari stoje, nakon IPARD III programskog perioda u kojem nam EU iz svog budžeta daje 288 miliona evra, rezultat će biti još lošiji.
Hronični problemi IPARD-a u Srbiji
Problem sa IPARD-om u Srbiji postoji od početka. Suštinski, problem je u nerazumevanju značaja ovog programa za srpsku poljoprivredu i u najmanju ruku neozbiljnom odnosu aktuelne vlasti prema evropskim parama. Kada je, krajem decembra 2017. godine, IPARD u Srbiji konačno krenuo, činilo se da ipak nije sve propalo i da ćemo nadoknaditi izgubljene godine u kojima smo mogli trošiti novac iz ovog fonda – a nismo.
Da bi neka zemlja mogla da koristi sredstva iz IPARD-a, treba da ispuni dva osnovna uslova – politički i tehnički. Politički podrazumeva kandidovanje za članstvo u EU a drugi uslov odnosi se na ospobljenost da upravlja ovim sredstvima. Srbija je postala kandidat za EU u martu 2012. godine i time ispunila politički uslov, ali sve do 2018. nije bila tehnički spremna.
IPARD III: Kašnjenja i nizak obim realizacije
U periodu implementacije IPARD II programa objavljeno je 15 javnih poziva, od čega se 13 odnosi na mere investicionog tipa.
U IPARD III programu, od februara prošle godine rapisana su samo četiri javna poziva, nedopustivo se kasni sa obradom zahteva, donošenjem pravilnika, rešenja o odobrenju podsticaja…
Za prethodnih osam godina samo 1.233 korisnika dobilo je IPARD podršku. Među njima najviše je onih koji su dobili podsticaj za nabavku novog traktora. Traktori nisu suština IPARD-a, taj program treba da pomogne poljoprivrednicima koji ulažu u izgradnju objekata – farmi, hladnjača, skladišnih kapaciteta, u podizanje i opremanje novih zasada voća, povrća, a naročito u preradu poljoprivrednih proizvoda jer to diže poljoprivredu jedne zemlje na veći nivo. Ali, mera 3 koja se odnosi na preradu u ukupno isplaćenoj IPARD podršci imala je svega 24,4 odsto.
SAPARD u Poljskoj: Model uspeha za pretpristupne programe EU
O poljskoj poljoprivredi u pretpristupnom periodu novinari iz Srbije su, u okviru programa „Puls Evrope – medijske posete EU“, razgovarali sa predstavnicima agencije ARMA, najveće evropske agencije za plaćanja poljoprivrednicima.
Pretpristupni program SAPARD predstavljao je jedan od najvažnijih alata Evropske unije za pripremu država kandidata za buduće učešće u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici. Kreiran kao instrument podrške za deset zemalja koje su aplicirale za članstvo u EU, SAPARD je odigrao ključnu ulogu u strukturnoj transformaciji ruralnih oblasti i modernizaciji agro-prehrambenog sektora.
Poljska, kao jedna od najvećih SAPARD zemalja, iskoristila je ovaj program na izuzetno uspešan način — što se kasnije pokazalo presudnim za održiv rast njenog poljoprivrednog sektora.
Period pripreme: od prvog nacrta do akreditacije ARMA-e
Rad na SAPARD operativnom programu za Poljsku započeo je u aprilu 1999. godine. U narednih godinu i po dana razvijane su čak četiri verzije programa, uz neophodne izmene i dopune. Evropska komisija odobrila je konačni dokument u oktobru 2000, čime je otvoren put za naredni korak — akreditaciju ARMA-e kao SAPARD agencije. Ta akreditacija stigla je jula 2002, a već dve nedelje kasnije Poljska je raspisala prvi javni poziv za podnošenje prijava.
Rezultati koji su promenili sliku poljske poljoprivrede
Poljska je odabrala i uspešno sprovela šest mera SAPARD-a fokusirajući se na oblasti sa najvećim razvojnim potencijalom: unapređenje prerađivačkih kapaciteta, restrukturiranje mlečnog sektora, modernizaciju gazdinstava specijalizovanih za tov stoke, diversifikaciju poljoprivredne proizvodnje.
Podrška je omogućila modernizaciju oko 13.000 gazdinstava, uključujući nabavku mehanizacije, opremanje objekata i podizanje novih zasada.
Poseban fokus bio je na ruralnoj infrastrukturi — vodovod, kanalizacija, tretman otpadnih voda, upravljanje čvrstim otpadom, seoski putevi i energetska infrastruktura. To je značajno unapredilo kvalitet života u ruralnim sredinama.
Jedna od mera bila je diversifikacija ekonomskih aktivnosti u selima, kao i stručno osposobljavanje poljoprivrednika, posebno u pripremi projekata, dobrobiti životinja i bezbednosti hrane.
Poljska među najuspešnijima: iskorišćenost 112,6% SAPARD budžeta
Ukupni budžet SAPARD-a za Poljsku iznosio je 944 miliona evra, od čega je 708,2 miliona bila podrška EU, a 235,8 miliona nacionalno sufinansiranje. Naknadno je preraspoređeno još 140 miliona evra iz Programa ruralnog razvoja 2004–2006.
Poljska je postigla najbolji rezultat među svim SAPARD zemljama – iskorišćenost budžeta od 112,6%. Time je u potpunosti opravdala ulogu najvećeg korisnika, sa 32,5% ukupnog SAPARD iznosa.
Posle ulaska u EU, Poljska je u poljoprivredu, ruralni razvoj, ribarstvo i prehrambenu industriju uložila više od 500 milijardi zlota (120 milijardi evra), čime je obezbeđen dugoročni razvoj sektora.
Najviše mladih poljoprivrednika
Ova zemlja danas ima najveći udeo mladih poljoprivrednika u EU, kao i pozitivan trend povratka mladih iz gradova na selo. Broj organskih gazdinstava porastao je sa 1.419 u 2000. na preko 23.000 u 2025. godini.
Istraživanja pokazuju da više od 70% građana smatra da se život u ruralnim sredinama značajno poboljšao zahvaljujući investicijama u infrastrukturu.
Spoljnotrgovinski skok: 11 puta veći izvoz hrane
Poljska beleži stalni trgovinski suficit u izvozu hrane. U 2024. godini izvoz agro-prehrambenih proizvoda iznosio je 53,8 milijardi evra, što je 11 puta više nego 2003. godine. EU tržište čini oko 74% ukupnog poljskog izvoza hrane, a Nemačka je najveći partner.
Zahvaljujući SAPARD-u i kasnijim fondovima, Poljska je postala jedna od najkonkurentnijih poljoprivrednih ekonomija u Evropi.
S. Gluščević