Bez savremenih farmi i genetike nema oporavka domaćeg svinjarstva
Bez izgradnje savremenih farmi i uvođenja nove genetike u domaćoj proizvodnji svinja neće biti značajnijih pomaka, piše RTS. Cene žive mere tovljenika tokom godine variraju i zavise od uvoza, pa su mnogi koji nemaju siguran plasman, odustali od tova. Poslednji popis poljoprivrede pokazao je da se tovi godišnje oko 2,2 miliona komada svinja, što je 30 posto manje nego pre deset godina.
Godišnje uvezemo oko 50 odsto od potreba svinjskog mesa, a jedan od razloga za to je što su se ugasile brojne male farme. Proizvođači očekuju da se reformiše način proizvodnje, donese Strategija za povećanje broja tovnih svinja uz podršku za investicije u objekte koji će biti savremeno opremljeni.
Najbolja dodata vrednost za hranu koja se proizvodi na njivi je da se uloži u ishranu svinja. Savremena genetika svinja obezbeđuje dnevni prirast od 1,2 kilograma, ili četiri do šest tona po jednoj krmači godišnje, što bi u zaokruženom procesu dalo visok profit.
Vitomir Vidović, stručnjak za proizvodnju svinja, dodaje: „Najbolje bi bilo da mali farmeri imaju svoju klanicu, da imaju svoje prodavnice. Obrnu taj svoj kukuruz kroz svoje prodavnice i prerađevine u paritetu jedan prema četiri, do jedan prema dvanaest, i oni prihoduju po hektaru od 25 do 37 hiljada evra godišnje. A mi koji nemamo svoje životinje, svoju preradu i svoju radnju, prihodujemo od hiljadu do hiljadu dvesta evra.“
Danska je po broju stanovnika slična Srbiji, a na oko 2.000 farmi proizvede 30,9 miliona svinja godišnje i 90 odsto izveze. O iskustvima danskog modela, srpske farmere su u Kuli upoznali predstavnici farme koja se bavi prvenstveno razvojem genetike, a samo u Danskoj je 85 odsto krmača iz njihovog reprocentra.
Megouran Oganisjan, kompanija „Danbred“ iz Danske, navodi: „U Srbiji smo prisutni već 40 godina, sarađujemo trenutno sa nekoliko farmi i snabdevamo ih najboljom genetikom. Srbija ima povoljne uslove za proizvodnju svinja, najpre zbog zemlje na kojoj se može proizvoditi hrana. Potrebne su vam investicije, edukacija farmera i više stručnjaka na farmama.“
U proizvodnji svinja u Danskoj, za manje od deset godina promenio se fokus u razvoju genetskih osobina. U 2018. godini razmišljalo se o produktivnosti, a danas mnogo više o izdržljivosti i otpornosti svinja.