Portal pametne poljoprivrede

Šta znači „najmanje”, koji su ekstremi bili najštetniji, i kako treba razumeti ovu brojku objašnjava za Klima 101 Uroš Davidović, doktorand na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Prema ovogodišnjem izveštaju o nacionalno utvrđenim doprinosima koji je Ministarstvo zaštite životne sredine podnelo Ujedinjenim nacijama, Srbija je usled klimatskih ekstrema od 2001. do 2024. godine pretrpela štete u iznosu od preko 10 milijardi evra.

Ako bi se tom broju dodale i preliminarne procene o štetama usled suše u 2025. godini, iznos štete tokom poslednjih 25 godina popeo bi se na najmanje 12 milijardi evra – u proseku skoro pola milijarde evra godišnje. Ali zadržimo se ipak na zvaničnoj proceni šteta od preko 10 milijardi evra.

Šta nam tačno govori ova brojka, i kako bi trebalo da se odnosimo prema njoj? Kako bi država trebalo da reaguje? Do odgovora na ova pitanja najbolje je doći pažljivom disekcijom samog broja.

Od posledica klimatskih promena, po našu ekonomiju su najštetnije suše

Odmah treba istaći da se iza ove „desetke” kriju štetni uticaji različitih klimatskih ekstrema.

Oko 70% procenjene štete nastalo je usled suša koje su pogađale Srbiju u 2003, 2007, 2012, 2017, 2021, 2022. i 2024. godini – u proseku skoro svake treće godine. Dva najštetnija pojedinačna događaja, koja su odgovorna za trećinu ukupne štete, odnose se na sušu iz 2012. godine (17% ukupne štete) i majske poplave iz 2014. godine (16% ukupne štete).

Pored suša i poplava, kao uzročnici šteta pojavljuju se i oluje, bujične poplave, šumski požari, snežna nevremena i slično.

Šta znači reč „najmanje” u izrazu „najmanje 10 milijardi evra”

Druga važna činjenica odnosi se na reč „najmanje” u izrazu „najmanje 10 milijardi evra”. Naime, procenjeni broj sadrži samo dve vrste finansijskih šteta: procene smanjenja vrednosti postojeće imovine i procene neostvarenih poljoprivrednih vrednosti.

Prva grupa finansijskih šteta odnosi se na oštećenja ili uništenja zgrada, vozila, infrastrukture i slično; dakle, na direktne uticaje koje svako može da vidi svojim očima.

„Usled složenosti procesa prikupljanja i procenjivanja, brojne finansijske štete prođu ispod radara”, Uroš Davidović, doktorand na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Drugu grupu finansijskih šteta čine poljoprivredne vrednosti koje usled dejstva nekog klimatskog ekstrema nikada nisu stvorene. Te štete procenjuju se kao razlika vrednosti planirane i ostvarene poljoprivredne proizvodnje.

Veliki broj drugih indirektnih ekonomskih šteta, poput negativnih uticaja klimatskih ekstrema na lančanu proizvodnju, na funkcionisanje saobraćaja, na snabdevanje vodom i električnom energijom ili na mentalno i fizičko zdravlje ljudi, ne doprinose ovoj procenjenoj šteti.

Takođe, usled složenosti procesa prikupljanja i procenjivanja, brojne finansijske štete prođu „ispod radara”. Iz pomenutih razloga, sintagma kojom se iskazuje šteta ove vrste uvek sadrži reč „preko”, „više od”, „najmanje” ili „barem”.

Dakle, deset milijardi evra ne predstavlja tačnu vrednost štete, već najmanju procenjenu štetu, piše Klima 101.

Tokom posebno „neslavnih” godina, klimatska šteta činila je i do 1–5% BDP-a Srbije

Stvarna vrednost štete, koja uključuje indirektne ekonomske štete i neregistrovane finansijske štete, uvek je veća od procenjene, a u zavisnosti od metoda procene, razlika može prevazići i 100%.

DesInventar, referentna baza podataka o štetama od elementarnih nepogoda u Srbiji, koja bi trebalo da predstavlja svojevrsno nacionalno blago, pored toga što nema unete neregistrovane štete, sadrži i nedopustivo veliki broj očigledno potcenjenih šteta.

Ukratko, moguće je da je zbir stvarnih šteta u Srbiji od početka 21. veka i preko 20 milijardi evra, mada razlika između zvanične i stvarne brojke verovatno nije baš toliko velika.

Poređenjem godišnjih šteta sa vrednošću BDP, može se dobiti mera relativnog značaja šteta u odnosu na trenutnu ekonomsku snagu države. Od 24 ispitivane godine, u devet godina odnos godišnjeg zbira šteta prema BDP bio je veći od 1%.

Iako je ovakva mera upitna, budući da se njom poredi zbir negativnih ekonomskih tokova i smanjenja ekonomskih zaliha sa pozitivnim ekonomskim tokovima (što su, u izvesnom smislu, babe i žabe), imajući u vidu da u našoj „desetki” dominiraju poljoprivredne štete koje predstavljaju ekonomske tokove, ona je u najvećoj meri zadovoljavajuć pokazatelj relativnog uticaja klimatskih ekstrema.

Najveći odnosi bili su 2012. i 2014. godine: štete su ovih godina iznosile 5,36% odnosno 5,21% BDP-a Srbije.

Među devet posebno neslavnih godina nalaze se i četiri od poslednjih pet godina: 2020, 2021, 2022. i 2024. godina, kada je odnos šteta i BDP bio redom 1,02, 1,77, 2,25 i 2,12%. Zanimljivo je da se na toj listi nalaze samo dve godine pre 2012: 2003. i 2007. godina.

Kako tumačiti značaj ovih brojki – i da li je šteta od preko 10 milijardi evra razlog za zabrinutost?

Međutim, izvesno je da je zbog klimatskih promena došlo do povećanja intenziteta i učestalosti najvećeg broja klimatskih ekstrema. Ako i nema snažnih dokaza o porastu relativnog značaja šteta u godini, svakako postoje brojni dokazi koji svedoče o porastu intenziteta i učestalosti samih šteta.

Drugim rečima, do šteta bi dolazilo i u svetu u kom ne bi postojale klimatske promene, ali je gotovo izvesno da bi one bile manje i ređe nego što jesu.

Nažalost, odgovor na poslednje pitanje je potvrdan.

Štete od klimatskih ekstrema zavise od dva činioca: od geofizičke i od društvene stvarnosti. Za Srbiju, oba činioca su nepovoljna.

Sa jedne strane, znamo da se nalazimo u oblasti izraženih klimatskih promena; sa druge strane, prema društveno-privrednim pokazateljima, nismo spremni za ono što nas očekuje.

Brojka od 10 milijardi evra štete za četvrt veka trebalo bi da bude poziv za buđenje, naročito donosiocima odluka.

„Treba što pre otpočeti sa sprovođenjem svih aktivnosti predviđenih Programom prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove”

Izvor: Klima 101