Kod izvoza maline Srbija pala na treće mesto u svetu
Uprkos padu količina, Srbija i dalje među vodećim izvoznicima po vrednosti
Piše: Branislav Gulan
Posmatrano prema količini izvoza maline, Srbija je pala na treće mesto u svetu, iza Poljske i Ukrajine. Prema podacima za treći kvartal 2025. godine, Poljska je izvezla oko 33.000 tona, Ukrajina 25.400 tona, dok je Srbija izvezla 19.000 tona maline. Iza Srbije ostale su Kina sa 13.000 i Čile sa 10.300 tona.
U prvih devet meseci 2025. godine Srbija je ukupno izvezla 61.700 tona, što je i dalje više od Ukrajine (46.600 tona), ali ostaje otvoreno pitanje da li će Srbija zadržati drugo mesto i tokom 2026. godine.
Rast izvoznih cena pogodovao izvoznicima, ne i proizvođačima
Izvoznicima iz Srbije – što ne mora nužno da ima direktne veze sa proizvođačima – pogodovao je značajan rast izvoznih cena maline, sa 3,54 evra po kilogramu u drugom kvartalu 2025. godine na 4,88 evra u trećem kvartalu.
Istovremeno, povećane cene na svetskom tržištu podstakle su proizvodnju u drugim zemljama, pre svega u Ukrajini, koja je naglo povećala proizvodnju i time ozbiljno ugrozila srpske proizvođače – kako količinama, tako i cenama.
Srbija gubi količine, ali drži visoku vrednost izvoza
Prema rečima dr Zorana Keseorovića, profesora voćarstva Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, posmatrano po vrednosti izvoza, Srbija je do trećeg tromesečja 2025. godine suvereno bila na prvom mestu tokom prethodnih 19 tromesečja.
U trećem tromesečju 2025. godine:
-
Poljska je ostvarila izvoz u vrednosti od 95 miliona evra
-
Srbija 92,9 miliona evra
-
Ukrajina 62,3 miliona evra
Na svetskom tržištu došlo je i do naglog uspona Kine, koja je dospela na četvrto mesto sa 34,8 miliona evra, potisnuvši Čile na peto mesto (30,9 miliona evra).
Slab rod u 2025. godini – dobra cena, ali manja proizvodnja
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), proizvodnja maline u Srbiji u 2025. godini iznosila je 82.577 tona, što je za 35 odsto manje u odnosu na rekordnu 2018. godinu (127.010 tona).
U 21. veku manja proizvodnja zabeležena je samo u godinama: 2001, 2003, 2006, 2007, 2012. i 2013.
Rekordan uvoz zamrznute maline – ugrožen domaći brend
Srbija je u trećem tromesečju 2025. godine imala rekordan uvoz od 5.013 tona zamrznute maline, i to:
-
3.063 tone iz Poljske
-
502 tone iz Ukrajine
-
337 tona iz Moldavije
-
303 tone iz Belorusije
-
217 tona iz BiH
-
86 tona iz Albanije
Ovo je najveća tromesečna količina uvoza do sada. Problem dodatno komplikuje činjenica da se uvozna malina prepakiva i izvozi kao srpska, čime je ugrožen nacionalni brend.
Udruženje malinara „Vilamet“ upozorilo je da je domaće tržište preplavljeno malinom stranog porekla koja se u Srbiji prepakiva i potom izvozi sa deklaracijom „srpska malina“. Proizvođači zahtevaju:
-
jasno označavanje zemlje porekla
-
smanjenje uvoza
-
sprečavanje mešanja domaće i uvozne maline
Voćarstvo u Srbiji: potencijal koji se ne koristi dovoljno
Voćnjaci u Srbiji prostiru se na 196.129 hektara, od čega su:
-
58,9% plantažni
-
41,1% ekstenzivni
Malina zauzima oko 9,5% ukupnih površina pod voćem. Iako su površine pod jagodastim voćem u periodu 2014–2023. povećane za 64%, prinosi su smanjeni, prvenstveno zbog:
-
klimatskih promena (suše, mrazevi, grad)
-
nekvalitetnog sadnog materijala
-
lošeg izbora lokacija
Malinarstvo – simbol i brend Srbije
Malina se u Srbiji gaji još od kraja 19. veka, dok je robna proizvodnja započela oko 1920. godine. Danas je jedan od najprepoznatljivijih poljoprivrednih brendova Srbije, poznat širom sveta kao „crveno zlato“.
Arilje se s pravom naziva svetskom prestonicom maline, sa najvećom koncentracijom zasada, hladnjača i izvoza.
Bez sistemskog rešenja nema oporavka
Stručnjaci procenjuju da Srbija ima potencijal da godišnje proizvodi 110.000–120.000 tona maline, ali samo uz:
-
obnovu zasada kvalitetnim sortama
-
kontrolu i ograničenje uvoza
-
zaštitu nacionalnog brenda
-
dugoročnu, sistemsku podršku države
Bez toga, srpsko malinarstvo rizikuje dalji pad proizvodnje i gubitak pozicija na svetskom tržištu.
(Autor je analitičar i publicista)