Portal pametne poljoprivrede

Isplaćeno 33 odsto agrarnog budžeta

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Željko Radošević rekao je da je do sada iz agrarnog budžeta isplaćeno 33 odsto sredstava namenjenih za podsticaje u 2026. godini, odnosno 37,5 milijardi dinara.

On je, na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, rekao da je najviše subvencija isplaćeno za biljnu proizvodnju.

Najviše zahteva za biljnu proizvodnju

„Od do sada podnetih 308.592 zahteva za subvencije za biljnu proizvodnju, obrađeno je 298.195 i isplaćeno 33 milijarde. Od zahteva je, zbog pravdanja računima, odustalo 330 potencijalnih korisnika u vrednosti subvencija 13 miliona dinara“, rekao je Radošević na sednici na kojoj se raspravljalo o stanju u poljoprivredi i prolećnoj setvi.

Stanje pšenice zasejane jesenas je, prema njegovim rečima, u zadovoljavajućem stanju, ali je potrebna detaljna kontrola površina i tretman herbicidima i fungicidima kako bi se izbegle štete od korova i bolesti.

Prolećna setva u toku: šećerna repa, krompir i suncokret

Radošević je rekao da je počela prolećna setva šećerne repe, krompira i suncokreta.

Istakao je da je prolećna pšenica zasejana na 63 odsto planiranih površina, ječam na 91 odsto, šećerna repa na 53,28 odsto, krompir na 16,5 odsto, a suncokret na 1,65 odsto od plana.

Dodao je da je u zaštićenom prostoru paradajz posađen na 18,9 odsto planiranih površina, a paprika na 11,15 odsto površina u odnosu na plan.

Poljoprivrednici su obavešteni da je prema prognozama moguć jutarnji prizemni mraz 10. aprila.

Problemi na terenu: poplave i šteta u voćarstvu

Veroljub Matić (Srpska napredna stranka) rekao je da je Tamnava dva puta plavila njive i da zbog toga država mora brže ulagati u regulaciju reka i bujičnih tokova.

Istakao je da je do sada pričinjena ozbiljna šteta na voću koje se nije oprašilo zbog kiše i da treba pripremiti protivgradnu zaštitu.

Prema rečima Dragana Jovanovića, na području Topole 50 odsto bresaka i kajsija nije se oprašilo zbog kiše.

„Prošle godine na voću smo imali štetu od 100 odsto i ako i ove godine bude, ne možemo preživeti“, rekao je Jovanović i založio se da Ministarstvo poljoprivrede formira fond za jednokratne intervencije u kriznim situacijama.

Kritike opozicije: rast troškova i pad cena

Dušan Nikezić (Stranka slobode i pravde) ocenio je da situacija u poljoprivredi nikad nije bila gora jer „inputi poskupljuju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je nestašicu đubriva, otkupne cene poljoprivrednih proizvoda nikad nisu bile niže, a cene robe na rafovima prodavnica nikad veće“.

Naveo je da poljoprivrednici i građani plaćaju najskuplje gorivo godinama.

„Jako je važno da Srbija ima proizvodnju mineralnog đubriva kao što je ima svaka ozbiljna država u regionu. Kao što je neophodan NIS i EPS, tako je potrebna i proizvodnja azotnih đubriva. Fabrika azotnih đubriva ‘Azotara’ je likvidirana tako što je imovina prodata SNS-tajkunu za 5,5 miliona evra da bi gradio stanove i zaradio nekoliko miliona evra, a država izgubila milijarde evra“, rekao je Nikezić.

Dodao je da je navodnjavanje jedan od najvažnijih poslova u poljoprivredi jer se država zbog klimatskih promena suočava sa sušom.

Polemike o uvozu hrane i subvencijama

Najviše polemike izazvala je Verica Milanović (Srbija centar – SRCE), koja je rekla da poljoprivrednici i poljoprivreda nestaju, a da je Srbija uvozno zavisna i da slabo kontroliše zdravstvenu ispravnost hrane.

Replicirao joj je predsednik Odbora Marijan Rističević, koji je rekao da širi lažne vesti da Srbija uvozi nebezbednu hranu, da uvoz ne može da se zabrani zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, ali da se može raspravljati o merama za ublažavanje uvoza i razvoj svinjarstva.

On je istakao da su subvencije u EU 225 evra po hektaru, a u Srbiji 340 evra.

Sednica bez ministra

Rističević je naveo da je datum sednice prilagođen obavezama „najvažnijeg čoveka u poljoprivredi, ministra Dragana Glamočića“, ali da je nekoliko sati pred sednicu obavestio da ne može da prisustvuje iz zdravstvenih razloga.