Portal pametne poljoprivrede

Mađarska je ponovo uvela zabranu uvoza velikog broja poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, a analitičari ocenjuju da bi ovaj potez mogao imati posledice ne samo po trgovinske odnose unutar Evropske unije, već i po tržišta zemalja regiona, uključujući Srbiju.

Nova odluka Budimpešte odnosi se na širok spektar proizvoda – od žitarica, uljarica i brašna do mesa, jaja, meda, vina i povrća. Mađarska vlada navodi da je cilj zaštita domaćih farmera od jeftinijeg ukrajinskog uvoza, koji poslednjih godina izaziva snažan pritisak na otkupne cene i profitabilnost evropske poljoprivrede.

Novi poremećaji na tržištu žitarica?

Evropski mediji upozoravaju da bi ovakve jednostrane zabrane mogle dodatno poremetiti tržište žitarica u centralnoj i istočnoj Evropi. Nakon što je Evropska unija 2022. godine omogućila bescarinski izvoz ukrajinskih proizvoda radi pomoći ukrajinskoj ekonomiji tokom rata, ogromne količine kukuruza, pšenice i uljarica završile su na tržištima susednih zemalja.

To je dovelo do pada cena, problema sa skladištenjem i protesta farmera u Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj i Rumuniji.

Stručnjaci smatraju da bi nastavak ograničenja mogao izazvati preusmeravanje tokova robe prema drugim tržištima regiona, uključujući Balkan.

Kakve posledice može imati Srbija?

Iako Srbija nije članica Evropske unije, domaće tržište žitarica snažno je povezano sa evropskim kretanjima cena. Ukoliko dođe do viškova robe na regionalnom tržištu ili promene trgovačkih ruta, to bi moglo dodatno uticati na cenu pšenice, kukuruza i uljarica u Srbiji.

Pojedini аналитичари upozoravaju da bi eventualno usporavanje izvoza preko pojedinih evropskih pravaca moglo pojačati konkurenciju na tržištima jugoistočne Evrope, naročito u trenutku kada se očekuje nova žetva i povećan pritisak na skladišne kapacitete.

Sa druge strane, deo ekonomista ocenjuje da bi strože kontrole uvoza u pojedinim članicama EU mogle kratkoročno stabilizovati cene u tim zemljama, ali da dugoročno povećavaju rizik od fragmentacije evropskog tržišta hrane.

Farmeri traže zaštitu, Brisel balansira

Problem ukrajinskog agrarnog izvoza već godinama izaziva tenzije između Brisela i pojedinih članica EU. Zemlje centralne i istočne Evrope tvrde da domaći proizvođači ne mogu ravnopravno konkurisati ukrajinskim farmerima zbog nižih troškova proizvodnje i drugačijih regulatornih standarda.

Istovremeno, Evropska komisija pokušava da pronađe balans između podrške Ukrajini i zaštite evropskih farmera, koji se suočavaju sa rastom troškova proizvodnje, klimatskim ekstremima i nestabilnim tržištem.

Mađarska je najavila da će tranzit ukrajinske robe preko njene teritorije i dalje biti dozvoljen, ali pod pojačanim nadzorom.

Hrana sve više postaje geopolitičko pitanje

Analitičari ocenjuju da aktuelna situacija potvrđuje koliko tržište hrane postaje geopolitičko pitanje. Rat u Ukrajini, klimatske promene, problemi u logistici i rast protekcionizma sve snažnije utiču na globalne tokove poljoprivrednih proizvoda.

Za zemlje regiona to znači veću neizvesnost kada su u pitanju cene žitarica, troškovi stočne hrane, konkurentnost izvoza i planiranje proizvodnje.

U takvim okolnostima, stručnjaci sve češće upozoravaju da će ulaganja u skladišne kapacitete, navodnjavanje, preradu i diverzifikaciju proizvodnje postati ključni faktori opstanka poljoprivrede u narednim godinama.

S. Kuprešanin