Srbiju čeka katastrofalna sezona maline? Rod pao sa 100.000 na samo 15.000 tona, problemi i na svetskom tržištu
Ovogodišnja sezona maline mogla bi da bude jedna od najtežih za domaće proizvođače. Prema procenama Asocijacije proizvođača malina Srbije, ukupan rod mogao bi da iznosi svega do 15.000 tona, što je višestruko manje u odnosu na 2018. godinu kada je proizvodnja premašila 100.000 tona.
Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović izjavio je da će, ukoliko ne bude novih vremenskih nepogoda, ovogodišnji rod od oko 15.000 tona predstavljati dobar rezultat s obzirom na štetu koju je prošlogodišnja suša ostavila na zasadima. Mladi izdanci su ostali kratki i značajno oslabljeni, što se sada direktno odražava na prinos.
Berba maline trebalo bi da počne za 15 do 20 dana u ravničarskim krajevima, dok će u brdskim područjima početi približno mesec dana kasnije.
Manja ponuda i u Evropi
Situaciju na tržištu dodatno komplikuju problemi u drugim velikim proizvođačkim zemljama. Radović navodi da će ponuda maline na svetskom tržištu ove godine biti manja, jer je mraz u Poljskoj uništio deo plantaža, što bi moglo da utiče na rast otkupnih cena.
Proizvođači očekuju da početna akontna otkupna cena bude oko 550 dinara po kilogramu, dok bi konačna cena trebalo da bude poznata nakon izvoza i obračuna. Nadaju se da će završna cena biti viša od početne. Prošle godine akontna cena iznosila je 450 dinara, dok je konačna dostizala između 600 i 620 dinara po kilogramu.
Malinjaci se smanjuju
Prema zvaničnim podacima, malina je u Srbiji evidentirana na oko 24.000 hektara, ali proizvođači tvrde da je stvarna površina pod ovom kulturom znatno manja i da se kreće između 10.000 i 11.000 hektara.
Predsednik Saveza udruženja „Srpska malina“ Milutin Živković ističe da su mnogi proizvođači poslednjih godina smanjivali zasade zbog nestabilnih cena i dugotrajnog poslovanja ispod granice isplativosti.
Kako navodi, od 50 ari pod malinom ove godine dobar rod očekuje samo na 20 ari, dok je deo zasada prosečan, a na pojedinim parcelama roda praktično nema zbog prošlogodišnjih oštećenja izazvanih mrazom.
Navodnjavanje i dalje veliki problem
Dodatni izazov predstavlja nedostatak sistema za navodnjavanje. Prema procenama proizvođača, svega oko dva odsto zasada maline se navodnjava, jer se najveći deo proizvodnje nalazi u brdskim područjima gde nema dovoljno vode, a sistemi poput „kap po kap“ često nisu primenljivi zbog konfiguracije terena.
Zbog svega navedenog, ovogodišnja sezona mogla bi da donese jedan od najslabijih prinosa maline u poslednjih nekoliko godina, ali i potencijalno više otkupne cene usled smanjene ponude na domaćem i međunarodnom tržištu.