Portal pametne poljoprivrede

Poljoprivreda se ponovo našla među predizbornim temama, ali proizvođači očekuju konkretne odgovore na probleme niskih otkupnih cena, sve skuplje proizvodnje i neizvesne isplate podsticaja. U razgovoru za emisiju „Stav dana“, profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu Cvijan Mekić i Branislav Čolić iz udruženja „Banatska crnica“ govorili su o raspodeli agrarnog budžeta, uređenju tržišta i merama koje bi trebalo da budu prioritet naredne vlade.

Mekić ocenjuje da su problemi poljoprivrede obuhvaćeni stranačkim programima, ali da će tek vreme pokazati šta će od najavljenog biti sprovedeno. Prema njegovim rečima, novca ima, ali je pitanje kako se raspoređuje: značajan deo sredstava odlazio je na direktna plaćanja, dok je za modernizaciju proizvodnje izdvajano premalo.

Čolić, koji je i član Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, smatra da je prvi ključni korak uređenje tržišta. Prema njegovoj oceni, proizvođači su pritisnuti i uslovima otkupa i cenama repromaterijala.

Od planiranog rasta do skromnih rezultata

Govoreći o rezultatima agrarne politike, Mekić je naveo da je strategija iz 2014. godine predviđala godišnji rast proizvodnje od 9,1 odsto, dok je ostvareni rast, prema podacima koje je izneo, bio oko 0,17 odsto.

Ukazao je i na kašnjenje nove strategije, navodeći da je doneta tek posle dve godine, kao i na česte promene pravilnika. Prema njegovim rečima, pravilnici su u tom periodu menjani 34 puta, što otežava dugoročno planiranje proizvodnje i ulaganja.

Za podsticaje je, kako je navedeno u razgovoru, opredeljeno više od 110 milijardi dinara. Mekić, međutim, smatra da sredstva za investicije nisu dovoljna i da raspodela novca mora više da doprinese modernizaciji gazdinstava.

Čolić: Uređenje tržišta mora biti prvi korak

Čolić tvrdi da monopoli i karteli utiču na otkup poljoprivrednih proizvoda, ali i na cene semena, đubriva i sredstava za zaštitu bilja.

Kao primer razlike između proizvođačke i maloprodajne cene naveo je jabuke, koje proizvođač, prema njegovim rečima, prodaje za manje od 40 dinara po kilogramu, dok u marketu koštaju 140 dinara.

Za poljoprivrednike je, smatra Čolić, zato presudno da se reše problemi na tržištu, uz ispunjavanje dogovora o podršci proizvodnji.

Ukazao je da proizvođači posle suše još čekaju drugi deo subvencija pred setvu. Među zahtevima koje, kako kaže, iznose već tri godine jeste i uvođenje plavog dizela — goriva bez akcize, po povlašćenoj ceni.

Sve manje gazdinstava, sve stariji nosioci

Mekić je upozorio i na smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava i nepovoljnu starosnu strukturu njihovih nosilaca.

Pozivajući se na popis iz 2023. godine, naveo je da je broj gazdinstava u odnosu na 2018. manji za deset odsto, dok je blizu 45 odsto nosilaca starije od 65 godina.

Ovi pokazatelji, prema njegovoj oceni, dodatno naglašavaju potrebu za podrškom malim i srednjim gazdinstvima. Kao jedan od pravaca njihovog jačanja predložio je udruživanje u zadruge.

Šta bi trebalo da budu prve mere naredne vlade?

Kao prioritete naredne vlade Mekić je izdvojio podršku malim i srednjim gazdinstvima i zadružno udruživanje, dok Čolić na prvo mesto stavlja razbijanje monopola, isplatu subvencija i uvođenje plavog dizela.

Razgovor je otvorio pitanje koliko će predizborna zastupljenost poljoprivrede doneti konkretne promene proizvođačima, koji istovremeno snose posledice suše, rastućih troškova i neizvesnih otkupnih cena.