Gde nestade beli bosiljak?
U čitavoj Bačkoj i u ravnom Sremu beli bosiljak se smatra kao glavna pčelinja paša, zato što on redovno daje dugotrajnu odličnu pašu. Zapamćene su godine (1953.) kada su pčelari na pašama belog bosiljka (atari Čuruga) dobijali su 40-50 kg meda po košnici.
A danas je teško pronaći teglu meda od belog bosiljka. Evo šta je napisao i predvideo još pre skoro osamdeset godina na ovu temu naš poznat pčelar i naučnik dr Sima Grozdanović u svojoj knjizi „Pčelinja paša“.
„Beli bosiljak najbolje uspeva na njivama koje su zasejane pšenicom i ječmom. Ječmišta su naročito pogodna za razviće biljke. Tamo ona stigne da procveta još pre nego šo se ječam pokosi. Zemljište koje se posle setve omah ugari ne dozvoljava belom bosiljku da se dalje razvija. Otuda se ova zemljišta brzo oslobode ove biljke. Dakle, samo ona zemljišta koja posle žetve ostaju neuzorana pogoduju razviću belog bosiljka. Na takvim zemljištima padne u zemlju velika količina bosiljkovog semena. Kada bi se iduće godine takva zemljišta ponovo upotrebila za žita, imalo bi još više belog bosiljka. Tako bi on na takvim zemljištima nesmetano uspevao iz godine u godinu. Možda će pčelari u budućnosti uvesti ovakvu kulturu belog bosiljka. Inače, usled racionalnije obrade zemljišta, beli bosiljak mora da iščezne iz naših žitnih polja “.
Ova predviđanja dr Gvozdenovića su se davno, davno se nažalost ostvarila. Pa kada se uzmu u obzir sve klimatske promene seče bagrema i nestajaja pčelinjih paša, ozbiljno se moramo zapitati: dokle će nas dovesti intezivna poljoprivreda, sve veća hemizacija u poljoprivredi i neodgovorno ponašanje ljudi prema prirodi? Vreme je da polja zamirišu na bosiljak i da nama i sebi pčele podare tako dobar i kvalitetan med od belog bosiljka.
U kontekstu ove priče, a svakako aktuelne, treba se podsetiti na Sretena M. Adžića, učitelja i profesora, pčelarskog radnika i pisca. U oktobru je bilo 159 godina od njegove smrti, ali njegova stalna borba i saveti vezani su za borbu, za sadnju medonosnog bilja. On je tih davnih dana napisao: “Ovo tim pre, što je pitanje pčelinje paše kod nas na dnevnom redu već 50 godina. Ono se ne može rešiti samo od sebe već smišljenim radom svih: pčelara, poljoprivrednika i institucija. Ako rešimo probleme paše, a on se može rešiti jedino zasađivanjem pčelarskih gajeva, onda je sasvim sigurno da će i našem pčelarstvu, toj poeziji poljske prirode, kako ga neki naši oduševljeni pčelari nazivaju, zaista osvanuti bolji dani“.