Portal pametne poljoprivrede

Preko 10 hektara bagremove šume isečeno je na Fruškoj gori, što je u potpunosti ogolilo ceo potez od Zmajevca prema Vrdniku. Zahtev za sečenje stigao je iz obližnjeg manastira Vrdnik, koji je ovu šumu dobio u postupku restitucije.

Kada brdo postane golo, svo drvo pripašće Srpskoj pravoslavnoj crkvi, iz koje N1 nije uspeo da dobije komentar povodom seče u njihovom ataru.

U Nacionalnom parku Fruška gora, koji radove izvodi, tvrde – sve je po zakonu, jer je šuma bila stara i svakako namenjena za seču.

„Kada crkva želi da nešto poseče na svom imanju, ona nama pošalje određeni zahtev, određenu količinu koja je njima potrebna, mi vidimo u skladu sa planskim dokumentima šta je predviđeno i u skladu s tim, izađemo u susret. Znači, ne možemo da idemo preko tih planskih dokumenata, bez obzira na to radilo se o crkvi ili fizičkom licu koje je vlasnik šume u nacionalnom parku. Ne možemo da radimo ono što nije predviđeno i planirano“, rekao je rukovodilac službe nadzora u Nacionalnom parku Milan Radojčić.

Prema toj logici, na kamionima bi moglo da završi i ostalo drveće iz okoline, jer se svuda naokolo nalazi bagremova šuma približno slične starosti.

Ljubitelji prirode kažu – masovnom sečom strada ekosistem i strahuju da nova stabla neće biti posađena.

„Bez obzira na to da li je legalno ili ne, ipak treba pričati koji je dalji plan, da li će to da se pošumi. Imamo informacije da su i ostali predeli koji su isečeni na Fruškoj gori nisu naknadno pošumljeni, to su sve ostala ogoljena brda“, rekla je Tina Solar iz organizacije Green adventure Fruška gora.

Prema planu, ovde bi trebalo da nikne hrastova šuma, za čiji razvoj će biti potrebne decenije. Ko god naložio jednu od najvećih seča u istoriji Fruške gore, ovaj potez će ovako izgledati još prilično dugo. Kako je rekao šumar koji se ovde nalazi, i ako bude ispunjen plan da se ovaj prostor ponovo zasadi hrastom, šumu nećemo dočekati da vidimo.

(N1)