Spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla za trećinu
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-mart 2018. godine iznosi 10.918,6 miliona dolara što predstavlja porast od 27,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 4695,3 mil. dolara, što čini rast od 25,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 6223,3 mil. dolara, što je za 29,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Deficit iznosi 1528,0 mil. dolara, što čini povećanje od 44,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 75,4 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,0 odsto.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,4%), sledi Beogradski region (26,4/%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (23,5%), Region Južne i Istočne Srbije (16,5%), a oko 0,2% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,8%), slede Region Vojvodine (28,8%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (15,6%), Region Južne i Istočne Srbije (9,3%), a oko 0,5% uvoza nije razvrstano po teritorijama.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 58,2% (2734,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 31,2% (1462,9) i oprema, 10,6% (497,8). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,2 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 56,8% (3534,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,6% (1159,2), i oprema, 12,1% (753,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,5% (776,6 mil. dolara).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,5% ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 507,7 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata. Izvoz Srbije iznosi 739,5 a uvoz 231,8 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 319,0%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 601,5 a uvoz 188,6 mil. evra (suficit je 412,9 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 318,9%).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i pšenica, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika), Crnom Gorom (lekovi i rude olova i koncentrati, a uvoze se najviše aluminijum, sirovi i električna energija) i Makedonijom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima i otpaci od gvožđa i čelika, a uvoze se najviše toplovaljani proizvodi i lekovi za maloprodaju). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Bugarskom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Hrvatskom, Rumunijom, Švedskom i Slovenijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa: Nemačkom, Turskom, Mađarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Belgijom, Irakom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i koncentrati), Francuskom, SAD …