Na pojedinim njivama pšenica već nikla, vreme i dalje pogoduje setvi
Poljoprivrednici koji su pšenicu posejali na početku optimalnih rokova za setvu imaju razloga da budu zadovoljni. Pšenica je dobro nikla. Ali neće sa setvom zakasniti ni oni ratari, koji tek pripremaju zemljište za setvu.
„Jako smo zadovoljni, baš je niklo 100 posto. Sejemo original seme, tako da je to već sve ispitano i klijavost i sve, pa smo sigurni u nicanje. Na sojišta sejemo pšenicu, na pšenicu sejemo kukuruz, a na kukuruz sejemo soju“, kaže Šima Gertner, poljoprivrednik, salaši Gradina.
„Vlage ne fali, na našem terenu je ima dovoljno, čak i ovo što uzoremo moramo sačekati malo da se smanji vlaga, da bih mogao da pripremim za setvu“, kaže Franja Parčetić, poljoprivrednik salaši Gradina.
Na većini njiva koje će ove jeseni biti zasejane pšenicom predusev je kukuruz, što zahteva posebnu pripremu za setvu, obzirom na značajne žetvene ostatke koji na njivama ostaju i nakon berbe kukuruza.
„Mi smo već posejali oko 20 jutara, ali to je bilo sojište i tu smo radili redukovanu obradu, a ovde je bio kukuruz, ostala je džombara i ima jako puno mase. Kukuruz je bio veliki i to se ne može istanjirati dva puta, da bi se moglo kvalitetno uraditi, tako da orem, zatim ću preći setvo spremačem i onda sejati“, dodaje Parčetić
„Sad nam je najveća aktuelnost u radovima žetva kukuruza, jer na te njive sejemo pšenicu, tako da ćemo se, obzirom na optimalne rokove, potruditi što pre da to uradimo. Bude nam predusev za pšenicu najviše kukuruz, nešto malo soja. Idemo redukovanom obradom, tanjiranje teškom tanjiračom i mašinom za direktnu setvu“, kaže Nikola Pelagić, poljoprivrednik salaši Čičovi.
Preporuka struke je da se žetveni ostaci ne spaljuju. Kazne su visoke, a i takva mera šteti zemljištu.
„U uslovima kada je stočarstvo smanjeno, kada nemamo dovoljno organskih djubriva, ovi žetveni ostaci su nam dragocena organska materija u zemljištu i u koliko ih palimo uništavamo ono što treba zemljištu da vratimo.Uništavamo potencijalni humus koji će se stvoriti i uništavamo biogena zemljišta, mikroorganizme. Humus utiče na strukturu zemljišta, a struktura je osnova za vodni kapacitet, za vazdušni kapacitet. Sve nam je to neophodno u uslovima kada nemamo dovoljno organskih djubriva“, veli Jelena Ivan savetodavac u PSS Sombor.
Poljoprivrednici pšenicu već odavno ne seju zbog zarade već zbog poštovanja plodoreda i zbog stočarske proizvodnje, jer im je potrebna slama. U prednosti su oni ratari koji imaju svoja skladišta, pa pšenicu mogu lagerovati i čekati bolju cenu.
Izvor:RTV